Анализа РТ Балкан: Какве су шансе да се минимална зарада ове године још једном повећа?

Радницима који у Србији примају минималац сваког месеца фали око 10.000 динара, само да би "закрпили" трошак минималне потрошачке корпе. Они који имају најниже плате по сату су плаћени 230 динара, па је просечан износ који месечно зараде око 40.000 динара.

И синдикати и послодавци сагласни су да од ове суме не може да се живи, али док представници радника траже да се минималац повећа, друга страна, на којој су приватници и држава, сматра да нема простора да се та корекција деси пре почетка следеће године, као што је и предвиђено.

Преговори о износу минималне зараде за следећу годину почели су прошле недеље, раније него икад, јер се обично то дешавало у септембру, када се преговарало о цени рада која ће важити од јануара до децембра наредне године. Зато је и дошло до неспоразума, јер су синдикати сматрали да на састанак долазе да преговарају о ванредном повећању најнижих плата од јула, али су их остали учесници дебате убрзо разуверили - са објашњењем да се договарају тек за следећу годину.

"Ми смо дошли са уверењем да преговарамо о цени рада за ову годину, односно за ванредно утврђивање цене рада од јула, а Министарство финансија је дошло са предлогом да то радимо за следећу годину, али да кренемо мало раније, што нема никакве логике. Не знам зашто бисмо почињали раније с обзиром да то нама не иде у прилог, јер се узимају тренутни параметри, односно они од почетка године, а да ми преговарамо тек за следећу годину", наводи Зоран Михајловић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије за РТ Балкан.

Михајловић каже да синдикати и даље остају при томе да би минимална зарада требало да се изједначи са минималном потрошачком корпом и да ће на томе инсистирати. То значи да би тренутна минималана зарада требало да се повећа за 25 одсто.

"Можда то у овом тренутку и није реално, али дајте да се бар приближимо том износу од 50.000 динара. Уместо да смо ближе, ми смо сваке године све даље и даље од минималне потрошачке корпе. Износ минималца зависи од броја дана у месецу, па је у фебруару, на пример, био 36.000 динара. Ми смо имали повећање цене струје за осам одсто, гаса за 11 одсто, најављена су нова поскупљења енергената за октобар и април следеће године. То ће сигурно утицати и даље на цене основних намирница и ми гледамо да се изборимо да очувамо стандард те групације људи која прима минималну зараду, а много је људи који су само мало изнад тог износа", напомиње Михајловић.

Он каже да синдикати нису одустали од преговора, али да не знају о чему преговарају, јер послодавци не нуде ништа.

Минимална зарада је последњи пут повећана од јануара за  14,3 одсто, а инфлација је у истом месецу била 15,8 одсто и наставила је да расте све до априла, због чега синдикалци тврде да су радници који имају најниже плате у минусу, који ће се са даљим поскупљењима наредних месеци још продубити.

На минималцу више од 350.000 људи

У Србији је иначе запослено око 2,3 милиона људи, а од 350.000 до 400.000 људи прима минималну зараду. Михајловић истиче да, без обзира што Закон о раду приписује да радници минималац могу примати шест месеци и то у условима отежаног пословања, једни те исти послодавци, како тврди, га исплаћују годинама. Највећи проблем је што је многима који су на минималцу послодавац држава. 

Шанса да се цена рада коригује пре нове године за сада су минималне. Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже за РТ Балкан да се привредници неће понашати другачије у односу на државу, која је највећи послодавац. 

"Статистика коју су приказали представници Министарства финансија показује да није дошло до значајног прекорачења у већини параметара у односу на оно што је било предвиђено. Потрошачка корпа је у међувремену порасла у истом износу или мало већем од повећања минималца. Влада стоји на становишту да се ништа није у тој мери променило, и да, без обзира на инфлацију, не би требало мењати цену рада. Околности нису промењене у већој мери у односу на оно повећање које је било у јануару, а које је испреговарано у септембра прошле године", тврди Атанацковић.

Он напомиње да је већина послодаваца који су у УПС, за повећање минималне зараде, али да став Уније не може бити према ономе како би радила већина послодаваца.

"Већина је за повећање, али ми морамо да заступамо и оне који нису у стању да исплаћују више од тренутног минималца, а то је око 15 одсто фирми. Они су већ сада у потешкоћама, највише осећају последице кризе. Улазни параметри су им поскупели и осећају тежину инфлације као и потрошачи и сви остали. Довели бисмо их у веома незгодну ситуацију", сматра Атанацковић.

Министарство финансија је у петак саопштило да почињу преговори око повећања минималне цене рада, али за следећу годину. Навели су и да су припремили анализу параметара за утврђивање минималне цене рада за 2024. годину, засновану на последњим расположивим макроекономским подацима и ревидираним пројекцијама за наредни период.

Они су истакли да се већ годинама уназад устаљеном динамиком повећање минималне цене рада обавља једном годишње, тако да нова минимална цена рада по сату важи од 1. јануара наредне године и нагласили да ће тако бити и овог пута, што значи да не разматрају могућност ранијег подизања прага минималних зарада. Да ли ће остати при овом ставу биће познато после 25. маја, када се настављају преговори представника синдиката и послодаваца.