Србија и Балкан
Плате мало мање, живот много скупљи: Шта значе најновији подаци о просечној заради у Србији
За око 40 одсто популације реалан пад плате је много већи од наведених 1,6 одсто, објаснила је за РТ Балкан др Јелена Жарковић, професорка Економског факултета на Универзитету у Београду
Нема човека који није осетио на сопственој кожи колико је живот у Србији поскупео. Свакодневно пратимо и вести о поскупљењима свих животних трошкова у Европи и остатку света.
У јеку енергетске кризе на Западу и глобалне инфлације, највише су поскупеле основне животне намирнице и комуналије, што значи да терет масовних поскупљења нису сви једнако понели, већ су цену финасијских превирања највише плаћали они грађани чија су примања свакако била просечна или нижа од просечних.
Живот у Србији поскупео је за огромну већину грађана.
Најновији подаци које је објавио Завод за статистику показали су да је просечна плата без пореза и доприноса у Србији износила 78.326 динара, што је у односу на 2021. годину номинално повећање за 13,3 одсто.
Упркос повећању "на папиру", реална плата је, показују подаци Завода, претходне године заправо била мања за 1,6 одсто.
Међутим, као што су приметили многи грађани, претходне године је њихов зарађени новац могао да им приушти значајније мање него раније.
"За отприлике 40 одсто популације, реалан пад плате је заправо много већи од тих 1,6 одсто, при чему нису у питању само најсиромашнији", објаснила је за РТ Балкан економиста Јелена Жарковић, професорка на Економском факултету Универзитета у Београду.
Наша саговорница је истакла да су највише погођена домаћинства у којима цео доходак одлази на свакодневне животне трошкове.
"Они највише новца троше на храну и комуналије, а управо су то ствари које су много више поскупеле од оног што се наводи као просечан раст цена, који се може видети по стопи инфлације. На пример, цене појединих млечних производа су порасле за скоро 100 одсто", наводи Жарковић.
Сви они чија је зарада између минималне и просечне, тзв. доњих 40 одсто, чине добар део популације, а имате и домаћинства у којима је, на пример, запослен само један члан, додаје она.
Богати у свету и Србији све богатији, сиромашни све сиромашнији
Најновије истраживање Уједињених нација потврдило је да је настављен глобални тренд ширења јаза између оних са високим и оних са ниским примањима.
Како је пренео РТС, према истраживању Уједињених нација, сиромаштво у Србији највише погађа старије од 65 година, децу, Роме, особе с инвалидитетом, избегле и интерно расељене.
Према овом истраживању, број сиромашне деце у Србији је у 2022. години повећан за готово 28.000.
"Године 2021. стопа апсолутног сиромаштва деце била је 10,6 одсто, а за 2022. годину очекујемо повећање на најмање 13,8 одсто. Најугроженија су деца у великим породицама, у селима и ромским насељима. Одговор на кризу треба да буду свеобухватне мере социјалне политике усмерене на сиромашне и децу. Потребни су пораст обухвата и адекватност програма финансијске помоћи, укључујући дечји додатак", оценила је за РТС Дејана Костадинова, директорка Уницефа у Србији.
Подаци Републичког завода за статистику, међутим, у Анкети о приходима и условима живота показују да број деце која су у ризику од сиромаштва опада.
"У тој анкети се открива да је стопа сиромаштва код деце смањена за 4 процента у односу на прошлу годину, а чак 8 у односу на пре две године. Те податке треба узети са великом резервом, зато што је веома могуће да је дошло до грешке", упозорила је саговорница РТ Балкана Јелена Жарковић.
Стопа сиромаштва код деце је 2019. године наводно износила чак 28,9 одсто, годину касније је смањена на 24,2 одсто, а 2021. године она је износила 20,8 одсто.
"Мислим да је то немогуће, не верујем у те податке и апеловала бих да буду проверени", истакла је наша саговорница.
У овој години у најбољем случају исто
Очекивано повећање цене енергената за становништво и привреду значи даљу инфлацију, притом и централне банке најављују додатна повећања каматних стопа, објашњава економиста Јелена Жарковић.
"За привреду су енергенти један од основих импута који се користи у производњи, а када то поскупи, поскупеће и све остало. Поред тога, централне банке најављују даља повећања каматних стопа, што значи да ће трошкови за привреду постајати скупљи. То ће подразумевати мање инвестиција и мање нових радних места", упозорава саговорница РТ Балкана.
Ова година највероватније неће донети ништа добро када је у питању побољшање животног стандарда, у најбољем случају може да се одржи тренутна ситуација, истиче Жарковић.
"Важно је да не дође до пада запослености, да се барем све задржи на овом нивоу. Нажалост, чини ми се да не видим нека реална побољшања ове године", закључила је економиста Јелена Жарковић.
