"Блумберг": Како је БРИКС постао сила на коју треба рачунати и зашто би сви да се придруже

Група тржишта у развоју БРИКС, коју чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, прешла је дуг пут од слогана осмишљеног у инвестиционој банци до клуба који контролише велику развојну банку и у који земље свих политичких линија, укључујући Иран и Саудијску Арабију, желе да уђу.

1. Како је БРИК(С) почео?

"БРИК" (цигла) је термин који је 2001. сковао економиста "Голдман Сакса" Џим О'Нил како би скренуо пажњу на снажне стопе раста у Бразилу, Русији, Индији и Кини. Термин је био замишљен као оптимистична теза за инвеститоре усред тржишног песимизма након терористичких напада у САД 11. септембра те године, објашњава "Блумберг".

Г7 у борби против глобалног утицаја Кине и Русије

Четири земље прихватиле су идеју а њихов брз раст у то време значио је да су имали заједничке интересе и заједничке изазове. Већ су сарађивали на форумима попут Светске трговинске организације и осећали су да би њихов утицај у светском поретку којим доминирају САД био већи ако би се њихови гласови комбиновали.

Први састанак министара иностраних послова БРИК-а организовала је Русија на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација 2006. Група је одржала свој први самит лидера 2009, док је Јужна Африка позвана да се придружи крајем 2010. године, проширивши чланство на још један континент.

2. Шта ради БРИКС?

Највећа конкретна достигнућа групе су у финансијском сектору. Земље су се договориле да удруже 100 милијарди долара у страној валути, које могу позајмљивати једна другој у ванредним ситуацијама. Тај механизам за ликвидност постао је оперативан 2016. године.

Земље чланице основале су и Нову развојну банку - институцију инспирисану Светском банком - која је одобрила више од 30 милијарди долара зајмова за инфраструктурне пројекте откако је почела са радом 2015. године. (Јужна Африка је позајмила милијарду долара 2020. за борбу против пандемије Цовид-19.)

Ове године, на самиту БРИКС-а у Јоханесбургу од 22. до 24. августа, разговараће се и о успостављању заједничке валуте тог блока.

Економски, природни ресурси и пољопривредни производи Бразила и Русије чине их природним партнерима за кинеску потражњу. Индија и Кина имају слабије међусобне трговинске везе, делом због политичког ривалстава и граничног спора на Хималајима.

Највећа препрека је то што ове земље имају различите интересе у вези са главним политичким и безбедносним питањима - укључујући односе са САД - и различите системе управљања и идеологије, наводи "Блумберг".

3. Ко је главни?

Економски, кинески бруто домаћи производ је више него двоструко већи од све четири друге чланице заједно. У теорији, то би требало да Пекингу да највећи утицај. У пракси, Индија - која је недавно надмашила Кину по броју становника - представља противтежу.

То се може видети у два примера: БРИКС није формално подржао велики пројекат Кине "Појас и пут", делом зато што се Индија противи инфраструктурним пројектима на спорној територији коју држи Пакистан, њихов сусед и највећи ривал.

Што се тиче Нове развојне банке, нема доминантног акционара: Пекинг се сложио са једнаким власништвом које је заговарао Њу Делхи. Седиште банке је у Шангају, на њеном челу се након оснивања налазио Индијац, а данас је води бивша председница Бразила Дилма Русеф.

4. Да ли је Русија и даље чланица?

Да, Русија је остала чланица БРИКС-а упркос сукобу у Украјини. Самит лидера прошле године је одржан онлајн, а руски председник Владимир Путин је учествовао. Остале земље БРИКС-а су према сукобу заузеле углавном неутралан став, посматрајући га више као регионално питање него као глобалну кризу.

Тренутак дедоларизације коначно стиже? БРИКС 22. августа о увођењу јединствене валуте

Међутим, Специјална војна операција је променила односе Русије са институцијама БРИКС-а. Нова развојна банка је брзо замрзнула руске пројекте и Москва не може да приступи доларима преко заједничког девизног система БРИКС-а.

5. Како се БРИКС разликује од Г20 или Глобалног југа?

Уопштено говорећи, БРИКС је сличан клубовима као што је Група 20 зато што представља кретања ка мултиполарнијем свету и удаљавању од оног којим од краја Хладног рата доминирају САД и који преовладава у организацијама као што су Г7 и Светска банка. Друге мултилатералне групације које стичу утицај укључују ОПЕК, Шангајску организацију за сарадњу, Јужно заједничко тржиште (Меркосур) и Афричку унију.

"Глобални југ" није клуб, већ термин који је последњих година постао популаран и односио се на релативно сиромашне земље, које се понекад називају и земљама у развоју. Обично је у супротности са "Глобалним севером" који се састоји од САД, Европе и неких богатих земаља у Азији и Пацифику.

Али однос између ова два концепта није једноставан. На пример, Европска унија, која је чврсто део глобалног севера, могла би да добије већи утицај у мултиполарном свету. Кина себе сматра земљом у развоју, иако њен статус друге највеће светске економије са великом средњом класом чини ту класификацију незгодном. Г7 је позвала Бразил, Индију и Индонезију да присуствују самиту лидера ове године у, како су званичници рекли, покушају да се допре до Глобалног југа.

6. Ко жели да се придружи и зашто?

Кина, која је настојала да подигне свој профил на глобалној сцени и супротстави се утицају Запада, покренула је разговор о проширењу када је председавала групом прошле године, што је изазвало забринутост међу осталим чланицама да би њихов сопствени утицај могао да буде разводњен.

Предлог ће бити главни фокус овогодишњег самита, рекао је амбасадор Јужне Африке при БРИКС-у Анил Суклал. Најмање 19 земаља изразило је интересовање за чланство, а од њих 13 је званично затражило да се придружи, укључујући Саудијску Арабију и Иран, рекао је он.

Интересовање за чланство такође су изразили и Аргентина, Уједињени Арапски Емирати, Алжир, Египат, Бахреин и Индонезија, заједно са две државе из источне Африке и једном из западне Африке које Суклал није идентификовао. За нове учеснике, чланство у БРИКС-у могло би да прошири њихов дипломатски утицај и отвори уносне могућности за трговину и улагања.