Економија
РТ истражује: Да ли ће Европа падом у рецесију повући и српску привреду?
Економисти сматрају да би пад привредне активности у земљама Европске уније могао да има значајне последице и за привреду у Србији
Европска привреда је у првом кварталу ове године пала за 0,1 одсто у односу на претходни квартал, а с обзиром да је ово друго тромесечје у којем је забележен негативан привредни раст то значи да је и званично ушла у рецесију. Иако је изгледало да би Европа могла да се провуче кроз иглене уши, пад је повукла Ирска, где је БДП пао за чак 4,6 одсто у првом кварталу ове године. Економија Литваније се смањила за 2,1 одсто, а Холандије за 0,7 процената. Стручњаци сматрају да би пад привредне активности у земљама Европске уније могао да има значајне последице и за српску привреду.
Европска економија је погођена поремећајем изазваним сукобом у Украјини, који је подстакао раст цене енергије и хране. То је изазвало низ повећања каматних стопа, док је Европска централна банка покушавала да се избори са растућом инфлацијом. Најновији подаци показују да европска привреда ипак није одолела свим тим искушењима.
За Србију највећи значај има посртање немачке економије, која је пала 0,3 одсто, с обзиром да са најјачом европском економијом имамо и најзначајније трговинске везе у Европи, али да је и највише инвеститора из те земље. У Србији послује око 900 немачких компанија, а у њима је запослено око 78.000 радника. Нeмачка је и највећи инвестициони партнер Србије и земља са којом је Србија имала размену већу од 8,6 милијарди евра прошле године.
Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да је од кључне важности за домаћу привреду како ће се кретати привредна активност током другог квартала, који је практично на измаку.
"Немци су за прво тромесечје ревидирали своје податке, јер су прво мислили да ће бити на нули, а после су објавили да је њихова привреда ипак пала за 0,3. Самим тим, они су ушли у техничку рецесију. Сада је главно питање како ће се развијати ситуација у другом тромесечју, који је на измаку. Оно што смо чули из извештаја њихове централне банке је да они очекују позитиван раст у другом кварталу. То би била добра вест, јер би то значило да би привреда Немачке до краја године ипак могла да изађе бар на нулу или да буде благо у плусу", каже Бојан Станић.
Он напомиње да додатно забрињава ситуација на глобалном нивоу, и дешавања у САД и Кини, земљама које су такође наши трговински партнери и чији би се пад привреде рефлектовао и на Србију.
"Амерички аналитичари процењују да би и тамо могло да дође до рецесије и указују да би посебно болан могао да буде прелазак из ове у наредну годину. И кинеска привреда расте спорије него што се очекивало, испод оних стопа које је имала пре пандемије. Генерално имамо једно опште успоравање светске привреде, инфлација остаје и даље проблем и у Немачкој и у целој Европи", истиче Бојан Станић.
Он каже да Србија може и следеће године, због свих дешавања на глобалном нивоу, очекивати ниске стопе раста и додаје да раст од два одсто који се очекује јесте знак да смо избегли рецесију, односно да смо "изнад воде", али напомиње да не можемо очекивати неки прогрес без раста домаће привреде изнад четири одсто.
"Делови које производимо у немачким компанијама у Србији, даље се пласирају на њихово тржиште. Сви смо повезани и сваки пад код њих се одражава и на нашу производњу. За нас је у овој ситуацији добро што имамо извозну базу најниже додатне вредности. Криза не погађа прво те делатности, него су први на удару они производи више додате вредности. Та наша извозна структура генерално одговара у кратком року, јер нисмо толико под ударом. Битно је истаћи да имамо раст извоза у прва три месеца око 13 одсто, али је чињеница да имамо пад стандарда становништва и губитка куповне моћи. То је све последица инфлације и успоравања привреде, и код на се већ осећа. Приметан је пад промета у малопродајним објектима, а све већи проблем је и задуживање, и код становништва и код привреде, а данас имамо и вест да је Народна банка ипак подигла каматну стопу и све се то даље компликује ситуацију и за привреду", указује Бојан Станић.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за РТ Балкан да је тешко проценити колики ће утицај имати пад европске привреде на домаћу економију, али сматра да бисмо потенцијално могли да претрпимо велику штету с обзиром на односе које Србија има са ЕУ, а нарочито са Немачком.
"Две трећине српског извоза одлази у Европску унију, а највећи у Немачку. То је добра околност у ситуацији када њихова привреда добро послује, али сада, када је она у рецесији то може да прави одређене проблеме, али је тешко рећи до које мере ће то бити. Највећи број предузећа од 2014. године, када је донет Закон о улагању, која су захваљујући субвенцијама, јефтином гасу, електричној енергији, доброј инфраструктури и јефтиној радној снази дошла у Србију је из Немачке", каже професор Савић.
Он напомиње да је основни проблем што нису долазиле компаније које праве готове производе за слободно тржиште, већ оне које практично производе делове за немачке корпорације, због чега се свака промена рефлектује и на нашу привреду. Додаје да се може десити да нам се све то врати као бумеранг, да људи почну да остају без посла, не зато што та предузећа не могу да раде у Србији, већ зато што не раде немачке компаније.
Аналитичари оцењују да је највећа европска привреда претрпела озбиљан ударац када су пресушиле залихе руског гаса.
"У последњих 20 година Немачка се развијала захваљујући јефтиној енергији из Русије, пре свега гасу и нафти. Ослањала се на јефтине руске енергенте и то јој је омогућавало да њена роба буде конкурентна на глобалном тржишту. Немачка је обилато користила и огромно руско тржиште на којем је немачка роба била цењена, а и читав низ компанија је пословао тамо. Све то заједно је омогућавало Немцима лагодан развој, док је Русији одговарала сарадња у области финансија јер су користили немачке изворе. То је била локомотива са два вагона која је вукла, рекао бих, целу Европу. Немачка се развијала, али и Русија, а сада од тога није остало готово ништа због рата и бесмислених санкција", сматра професор Љубодраг Савић.
Он напомиње да и даље у Немачку стижу и гас и нафта из Русије, али преко посредника и по много вишим ценама, на шта грађани Немачке сигурно не гледају благонаклоно.
