РТ Балкан анализа: Зашто цене поврћа и даље расту, а лук тера сузе на очи?

Цена црног лука последњих месеци тера сузе на очи и пре сецкања у кухињи, а није много боља ситуација ни са ценама осталог поврћа, које је у протеклих годину дана поскупело за чак 38,3 одсто. Килограм лука на београдским пијацама прошле године је коштао у распону од 50 до 100 динара, док је сада за исту количину потребно издвојити минимум 150 динара, а крупније главице су и 220 динара по килограму. И цена купуса је готово удвостручена у односу на прошлу годину, када је килограм коштао од 70 до 100 динара, а сада је потребно издвојити између 120 и 150 динара.

Воће бележи мањи раст цена, али је приметно да је домаће чак више поскупело у односу на јужно воће, за око 13,5 одсто. Поморанџе су скупље за око 20 динара у односу на прошлу годину, а банане за око 50 динара. Цена јагода је ове сезоне у просеку за 100 динара већа него лане. 

Агроекономиста Милан Простран каже за РТ Балкан да ове године не треба очекивати да ће доћи до наглог снижења цена како сезона одмиче. 

"Ова година је до те мере климатски специфична да очигледно нећемо имати дугу воћарску сезону, него ће врло брзо пролазити и воће ће трулити због кише, због чега ће се највероватније задржати на тој високој цени. Када имате нормалну годину са много сунца и нормалним распоредом падавина, трешње једемо најмање месец и по дана, а сада мислим да сезона неће трајати дуже од 20 дана", каже Простран.

Он напомиње да неке врсте домаћег воћа и поврћа још нису стигле на пијаце, а да ће због касне сетве и кише, каснити и берба. Када је у питању лук, напомиње да старог има још веома мало, а да нови још није довољно зрео, па да се високе цене са тезги углавном односе на онај увозни - холандски. Слаба понуда је свакако главни кривац за високу цену овог поврћа.

"Генерално се налазимо у зони високих цена воћа и поврћа. Прво воће када стигне стартује увек са високом ценом, али имајући у виду да су трошкови који воде ову производњу и даље на високом нивоу, и поред тога цене не губе много ни како сезона одмиче. Јабуке су из прошлогодишњег рода, продавци у њихову цену урачунавају и трошкове држања у хладњачама, јер су оне ипак бране јесенас", наводи Простран.

Он напомиње да су падавине које су захватиле околину Чачка последњих дана, такође, лоша вест за потрошаче, јер су у том крају највеће плантаже кајсија. Додаје да ће пољопривредници вероватно морати да задржаће висок ниво цена воћа и поврћа да би покушали да надокнаде слабији род због временских неприлика.

"Плашим се да наши произвођачи немају много простора да спуштају цену. Једино због чињенице да ти пољопривредни производи имају кратак рок трајања, можда ће ипак морати. Да ли ће потрошачи то моћи да прихвате и приуште, то је сад друга прича. Људи купују и на пола килограма и на комад, само да пробају", каже Милан Простран. 

Он напомиње да је удео хране у инфлацији велики, јер код нас храна у буџету четворочлане породице учествује са око 40 одсто, док је у земљама ЕУ до ове актуелне кризе то учешће било 12 до 15 процената, док је сада око 22 одсто.

НБС: Инфлација додатно успорила у мају

Кромпир је раније био познат као намирница која је свима доступна, нарочито због своје ниске цене. Међутим, ово поврће је у последње две године значајно поскупело. Килограм је 2021. године коштао око 50 динара, прошле године је био од 65 до 120 динара, а сада кошта и до 200 динара. Др Живко Бугарчић, стручњак за кромпир каже за РТ Балкан да ће ово поврће бити само још скупље, јер су људи обесхрабрени да га саде.

"Све мање је површина под кромпиром, не само због ниске цене, већ и због проблема са трговинским ланцима, који су подигли критеријуме које домаћи произвођачи не могу да испуне. Производња је скупа, а због неконтролисаног увоза је ризична. То је најскупља производња од свих ратарских. Стиже јефтин кромпир, некад и по дампинг ценама из Француске и Белорусије и домаћи пољопривредници имају изузетно нелојалну конкуренцију тих старих произвођача који имају много јефтинију цену производње, због субвенција у тим земљама", каже Бугарчић.

Он истиче да у Србији ни пијачни продавци, ни трговински ланци не продају кромпир са маржом нижом од 40 одсто.

"Очекује се слаб род ове године. Каснила је сетва, сада ратари имају проблема са пламењачом и очекује се велики увоз кромпира. Потребе српског тржишта су на око 300.000 тона кромпира, а више од трећине те количине ми купујемо у иностранству. То је око 60.000 тона конзумног кропмира и око 25.000 тона помфрита, који се рачуна дупло, јер је прерађен и за његову производњу у Србији би било потрошено 50.000 тона домаћег кромпира", објашњава Живко Бугарчић.

Он каже да ни у Европи више нема јефтиног кромпира и да је извесно да цена овог поврћа неће бити нижа ни у наредном периоду.

Инфлација је у Србији недавно достигла пик, али се и даље добро држи. Последњи подаци, из маја, показују да су цене производа и услуга за годину дана порасле за 14,8 одсто, док су у мају биле веће за 0,9 одсто у односу на претходни месец. Високе цене хране су протеклих месеци биле најјачи удар на новчанике потрошача.

Према актуелној пројекцији, НБС очекује да ће инфлација наставити да се креће опадајућом путањом, уз знатнији пад у другој половини текуће године. Улазак инфлације у границе циља од 3±1,5 одсто очекује се половином 2024. године.

"У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, смањење трошковних притисака у пољопривреди и прерађивачкој индустрији, решавање проблема са застојима у глобалним ланцима снабдевања, успоравање увозне инфлације, као и долазак нове пољопривредне сезоне", наводе из централне банке.