Економија
Посла има и на градилишту и у малињаку, али су радници у ресторанима на приморју
Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије каже да су послови на грађевини међу најбоље плаћеним и напомиње да се дневнице крећу од 50 евра, па навише
За раднике из Србије свако лето је добра прилика да пронађу сезонски посао у иностранству, али, како каже Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије, због тога највише остају без радника наши сектори угоститељства и грађевинарства, којима недостаје радника и током целе године.
"Сектор угоститељства је у овом тренутку најкритичнији. Одласком радника у иностранство на сезонски рад у угоститељству је остало доста упражњених места у Србији и послодавци су, да им не пропадне сезона, понудили боље услове за рад, каже Јелена Јевтовић за Танјуг.
Неки од добро плаћених послова, према речима Јевтовић, су и сви сектори у области грађевине се дневнице крећу од 50 евра, па навише.
Поред области грађевине, возачи аутобуса или комбија у току сезоне су према речима Јевтовић, још једна област која доноси добре зараде.
"Сви послови који су дефицитарни су они које послодавци тренутно јако пуно плаћају баш из тог разлога да би задржали људе овде и да би посао могао да им опстане. Млађи људи углавном раде у угоститељству, као конобари, шанкери или промотери, док старији људи раде као продавци сладоледа, као обезбеђење док и једних и других има у категорији берача воћа, јер су ту дневнице око 4.500 динара за бераче малина уз смештај и храну", каже Јевтовић и додаје да има и доста пензионера који су берачи воћа упркос тежим околностима рада", каже Јевтовић.
Она додаје да је у Србији највећа потражња за берачима малина с тим што је пре месец дана интересовање за овим послом било велико, док је сада послодавцима постало проблематично да нађу заинтересоване раднике.
Странци попуњавају празна места
Када је реч о начину на који се угоститељство бори са одласком радника на сезонски рад из Србије, Јевтовић каже да је прва ствар борбе запошљавање странаца, али и да се послодавци труде да обезбеде смештај и исхрану током рада ако радници нису из места у ком се налази објекат у ком раде, као и да се труде и да повећају плате.
"Док се системски то не буде решило у свим секторима, странци ће увек бити као опција која може да нам у овом тренутку помогне да попунимо празна места", каже Јевтовић.
Где одлазе наши сезонци и који су ризици?
Хрватска и Словенија, су поред Аустрије, Немачке, неке од уобичајених земаља које бирају наши сезонски радници, али, према њеним речима, има и оних који одлазе на Аљаску.
"Ризик свакако постоји, нарочито у светлу свих догађаја који су се дешавали претходних година и то првенствено зато што радници одлазе код непроверених послодаваца, а на крају нису били исплаћени, било је ситуација где су постали жртве трговине људима будући да радна експлоатација спада у облик трговине људима и да им се одузму пасоши те да не могу да се врате", каже Јевтовић коментаришући ризике одласка на сезонски посао у иностранство.
Истакла је да је важно да сезонски радници који планирају одлазак на сезонски посао у иностранство то учине преко лиценцираних агенција за посредовање како би се осигурали.
На питање да ли је изводљиво да млади који су отишли на сезонски рад у иностранство споје лепо и корисно, односно да се одморе, али и да зараде, Јевтовић каже да млади нису били задовољни будући да су успели да зараде добро, али да нису могли да се одморе, јер смене трају између 12 и 14 сати.
