РТ Балкан анализа: Да ли су се и цене повукле пред врућином, може ли инфлација у минус?

Инфлација је достигла максимум у марту са 16,2 одсто и сада успорава, а из Народне банке Србије кажу да охрабрују подаци од почетка јула, јер статистика показује да цене коначно "мирују". Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић каже да у првих 15 дана овог месеца није било готово никаквог раста цена и додаје да је могуће да ово буде први месец после више од две године да статистика не забележи раст цена, односно да "инфлација буде негативна". Економисти, међутим, кажу да тренутно смиривање цена има сезонски карактер и да то не значи да смо победили инфлацију.

Трајковић каже да, када гледамо међугодишње, инфлација успорава, јер је максимум од 16,2 одсто достигла у марту, а сада је 13,7 одсто. Напомиње да и даље имамо месечни раст цена, али да је добро што и он успорава.

"У периоду када смо се суочавали са највећом инфлацијом - од априла прошле до фебруара ове године месечна инфлација у просеку је износила 1,3 одсто. Последњих неколико месеци је око 0,7 одсто месечно. Очекује се да се у другој половини ове године месечна стопа инфлације спусти на 0,3 одсто у просеку. Могуће је да у јулу будемо без месечне инфлације, чак је могуће да она буде негативна први пут после више од две године", каже Трајковић за РТС.

Трајковић је рекао да је увезена инфлација озбиљније успорила, када је реч о светским ценама енергената и глобалним ценама хране, као и одређених сировина и метала, али да укупна инфлација у земљама које су наши највећи спољнотрговински партнери није успорила у некој значајнијој мери.

"Можемо да кажемо да је удео увезене инфлације у Србији сада мањи. Инфлација је у јулу била 13,7 одсто међугодишње. Међутим, да није било раста цена поврћа од почетка године она би била за неких 1,5 процентних поена нижа", сматра Милан Трајковић.

Инфлаторни талас мало ослабио

Економиста Драгован Милићевић каже за РТ Балкан да је још рано да бисмо могли да кажемо да смо инфлацију ставили под контролу и да је месец дана кратак период за оцењивање. Додаје да се поузданији подаци добијају када се гледа кретање цена по кварталима, јер таква статистика више говори о томе какав је тренд.

"Закључак за 15 дана је сувише кратак и није упутно расправљати да ли цене расту или не у периоду од две недеље, јер ту има много фактора. Ипак, свакако је добро да мирују. И даље ћемо имати раст цена, али ће бити мањи. Ако имате дефлацију на крају једног месеца, то не значи да ће инфлација на крају године бити ниска. Нулта инфлација би била уколико бисмо имали пад цена у висини колико су порасле у првих шест месеци ове године, а то се неће догодити", напомиње Драгован Милићевић.

Цене расле и у јуну, али мање него претходних месеци

Он истиче да је инфлаторни талас мало ослабио, јер је смањено и кредитирање, па људи мање и троше.

"Јануар је дефинитивно месец осеке у тражњи, а такви су и летњи месеци, јер људи путују и не троше толико у земљи. Зато јул није релевантан месец. Тражња је пала, јер су људи отишли на годишње одморе и зато су трговци и почели да спуштају цене. У овој ситуацији је утицај сезоне доминантан. Још је рано да прогнозирамо да смо се изборили са инфлацијом. Она ће се вероватно зауставити на нижем нивоу него прошле године, што може да буде добар тренд, јер је била изнад 16 одсто и међу највишим у Европи", објашњава економиста.

НБС подигла референту камату: Настављају са умереним заоштравањем

Према подацима Републичког завода за статистику, цене производа и услуга личне потрошње у Србији у јуну су у односу на мај у просеку повећане за 0,7 одсто, а у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 13,7 одсто. Из РЗС су навели да су потрошачке цене у односу на децембар у просеку повећане за 6 одсто. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у јуну су у односу на претходни месец повећане цене рекреације и културе за 2,5 одсто, хране и безалкохолних пића за 1,3 одсто, одеће и обуће, 1,0 одсто, услуга ресторана и хотела, 0,8 одсто.

У групама здравље и опрема за стан и текуће одржавање, забележено је поскупљење за по 0,7 одсто, код алкохолних пића и дувана 0,4 одсто, а у транспорту 0,2 одсто. Пад цена је забележен код становања, воде, струје, гаса и остала горива и то за 0,3 одсто као и код комуникација за 0,1 одсто.

Прогноза инфлације остаје иста

Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић каже да пројекције које је НБС дала раније, да се до краја године инфлација преполови остају непромењене.

Дувански производи јуре европске цене: Ново поскупљење цигарета у јулу

"У односу на мај ове године и у односу на фебруар видимо да би међугодишња инфлација требало сваког месеца да успори за по један процентни поен - да се од септембра нађе на неком нивоу између 10 и 11 одсто, а да се до краја године спусти на ниво од осам одсто и да затим у границе циља НБС, који износу четири плус-минус 1,5, уђе средином следеће године, може да се деси и који месец раније", наводи Трајковић.

Он каже да НБС жели да буде сигурна да ће се инфлација спуштати оним темпом који централна банка жели и да због тога наставља са подизањем референтне камате. 

"Базна инфлација, када из инфлације искључимо цене хране и цене енергената пре свега, се и даље не смањује оним темпом који би централне банке желеле. То је разлог зашто је Европска централна банка повећала референтну каматну стопу и то је један од разлога што смо је и ми повећали. Желимо да видимо и смањење инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде. Њихова очекивања се смањују када је реч о очекиваној инфлацији за две и три године унапред. Волели бисмо да почну да се смањују за годину дана унапред. То се за сада не дешава", додаје заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС.

Ниже цене огрева: Кубик дрва 5.000, тона угља већ од 15.000 динара

Он напомиње да Европска централна банка не може да тврди да је ово последње повећање референтне каматне стопе и додаје да тржишта не очекују значајније смањење каматних стопа на јесен, што не значи да до смањења каматних стопа неће доћи у наредним годинама.

Трајковић истиче да је НБС урадила све што је могла и да је за грађане који су задужени у еврима важно да је очувана стабилност девизног курса.