Врућина распламсава цене и енергетску кризу у Европи: И у Србији повећана потрошња струје

Тропске врућине у Европи повећале су и потрошњу и цене струје. Мегават сат је 115 евра, што је 10 одсто више него пре врелог таласа. У односу на прошлу седмицу, и потрошња у Србији повећана је за готово 15 одсто. Иако Брисел тврди да може без руског гаса, много је отворених питања око снабдевања која поново могу да распламсају енергетску кризу, преноси РТС.

Европска енергетска криза поглавље прво: Три пута више пара за мању количину гаса

У Европу преко Украјине још стиже руски гас, а Кијев најављује да неће продужити уговор са "Гаспромом", који истиче догодине. Прекиду испорука противе се Мађарска и Словачка, а Немачка и Аустрија упозоравају да би због потпуне обуставе имале проблема у снабдевању. Пре "Балканског тока", гасовод преко Украјине био је главни доток руског гаса и за Србију, а сада је алтернативни правац снабдевања.

Уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић објашњава да је то систем који је повезан на мађарски гасовод.

"Кроз њега такође може да се допрема неки други гас, да ли до Мађарске или Аустрије. Аустрија има велико складиште у Баунгартену. Србија има могућност да, ако случајно дође до неких проблема са снабдевањем преко Турског тока, да се обезбеди у тим ситуацијама", додаје Путниковићева.

И напајање балтичких држава струјом, Естоније, Летоније и Литваније, и даље зависи од Русије. Раздвајање од руске електромреже одложено је за две године, јер Естонија не може да обезбеди инфраструктуру.

У Бриселу нема сагласности ни о најављеној реформи заједничког тржишта електричне енергије које захтева усклађеност са "зеленим договором" Уније, интерконекције које ће повезати земље чланице, управљање потражњом, складиштењем и реаговање у случају поремећаја.

Комесарка за енергетику Европске уније Кадри Симсон истиче да је изазов већ ту, тако да нема времена да се чека још годину и по дана на нове иницијативе.

"У септембру планирамо да окупимо све заинтересоване стране из ланца снабдевања, сектора дистрибуције и преноса", додаје Симсонова.

Топли станови или климатски циљеви? За Немце је избор очигледан - повратак јефтином и прљавом угљу

Што се тиче интерконекција, министарка за еколошку транзицију Шпаније Тереза Рибера оцењује да је то питање које се не може сматрати билатералним, већ се мора гледати као европско питање.

"Ниједна држава чланица не би смела да постави границу на потребу да систем буде безбедан за целу Европу", напомиње Рибера.

Истовремено пристижу и нове обавезе. Унија до краја деценије мора да смањи годишњу потрошњу енергије за најмање 11,7 одсто. То значи да свака чланица треба да уштеди 1,5 одсто енергије годишње, што није лако. Стручњаци упозоравају – енергетска криза није прошла.