Где има највише посла, а ко нуди највеће плате: Занатлијама у огласима обећавају и до 350.000 динара

У првој половини ове године било је око десет одсто мање огласа за посао, а више људи је било у потрази за запослењем у односу на исти период прошле године. Приметан је пораст броја кандидата који су тражили посао од 17 одсто, а највише могућности да га и пронађу имали су у трговини и продаји, информационим технологијама, машинству, администрацији, али и угоститељству, показала је анализа сајта "Послови Инфостуд".

У два сектора просечна плата виша од 200.000 динара: Ко у Србији зарађује највише, а ко најмање?

Највеће шансе да се запосле имали су продавци, возачи, магационери, административни радници и комерцијалисти. Плате које су биле нуђене за ове позиције кретале су се од минималца, па све до неколико хиљада евра.

"Међутим, посматрајући максималне зараде које су оглашене, продавцима је понуђено до 250.000 динара, а комерцијалистима чак до 350.000 динара. Код ове две позиције специфичан је износ максималне зараде у зависности од додатног процента од продаје који се оствари на основну зараду. Са друге стране, магационерима је било понуђено максимално 150.000, административним радницима 180.000, а возачима и до 250.000 динара када говоримо о возачима у друмском теретном транспорту", каже Милош Турински из "Инфостуда".

Он напомиње да је дефицит и даље највише уочљив међу занатским занимањима, па је послодавцима било најтеже да нађу раднике за позиције попут фризера, месара, металостругара, пекара, кувара, козметичара и аутомеханичара.

Месари и металостругари су имали могућност да зараде до 120.000 динара месечно, фризери и козметичари до 150.000, пекари и аутомеханичари до 200.000 динара, а за шефа кухиње је понуђена зарада у износу од чак 350.000 динара.

Због повећаног броја кандидата који су били у потрази за новим послом, "Инфостуд" је спровео истраживање у којем је учествовало 1.556 испитаника, а све са циљем да се утврде разлози повећаног броја конкурисања и потраге за послом.

Посла има и на градилишту и у малињаку, али су радници у ресторанима на приморју

Резултати истраживања показали су да највећи број кандидата спада у старосну групу између 35 и 45 година (32 посто), потом следе они између 25 и 34 године (25%) и група између 46 и 55 година старости (23 одсто), док они најмлађи на тржишту рада од 18 до 24 године чине свега 11 процената.
Што се тиче радног статуса, 40 одсто испитаника је назапослено, док је трећина њих у сталном радном односу и упркос томе је заинтересована за боље прилике на тржишту.

Синдикати: Мале плате и непоштовање права највећи проблеми радника у Србији

Када су у питању незапослени испитаници, 42 одсто њих је без посла остало тако што су дали отказ и у потрази су за новом пословном приликом, 16 посто је добило отказ, а петина је изјавила да фирма отпушта због текуће економске кризе. Највећи проценат њих је без посла остало у последња три месеца (44 процента), а сваки пети у протеклих пола године, док је трећина њих без посла дуже од годину дана.