Српско држављанство највише траже грађани БиХ, док Руси желе посао

Интересовање за српско држављанство прошле године незнатно је порасло у односу на 2021, па је српски пасош добило 29.251 људи. Највише их је пореклом из Босне и Херцеговине – 22.879, мање од пет одсто је из Хрватске и исто толико из Северне Македоније, показали су подаци Комесаријата за избеглице и миграције (КИРС).

Међутим, имајући у виду да српски закони не ограничавају број држављанстава, овај податак није и потврда досељавања, пише "Политика".

Највише странаца који су се доселили у Србију је из Русије – више од 37 одсто укупног броја имиграната. Разлог њиховог досељавања је радни ангажман. За њима следе Кинези (20 одсто), а ове године је забележен тренд досељавања држављана Турске и Индије.

Тако су држављани Русије и Кине најбројнији и када је реч о захтевима за привремени боравак. Међу 38.479 оних који су одобрење тражили први пут, у 64 одсто случајева најчешћи разлог је било запослење. Издате су и 34.573 радне дозволе странцима који имају привремени боравак у Србији.

Дозволе за рад добило је и 593 странца којима је Србија стално место боравка и највише их је из Русије и Кине.

Подаци КИРС-а указују и на то да је погрешан утисак да се због рата Украјинци досељавају у Србију – за већину њих Србија је само пролазна дестинација. Од евидентираних 137.853 избеглица из Украјине боравишне пријаве су издате за само њих 24.443. Привремена заштита одобрена је за 1.115 украјинских избеглица, азил су затражила и добила четири држављанина Украјине а издато је 437 радних дозвола.