Профитерске компаније су узрок инфлације: Удружења потрошача забринута због поскупљења хране у ЕУ

Велики број грађана у ЕУ је под притиском због раста трошкова и све је више доказа да је део раста инфлације узрокован корпоративним профитерством, објавила је недавно најутицајнија европска потрошачка организација БЕУЦ, преноси "Политика". Како се истиче, за неке од најугроженијих грађана ситуација је изузетно критична, јер ће потрошачи морати да бирају да ли ће правилно јести или загревати своје домове.

Европљани постају све сиромашнији: Шпанци штеде на уљу, а Немци на месу и млеку

"Све је више доказа да је део ове инфлације узрокован профитерством компанија и да не постоји фер конкуренција. Неки то зову и похлепа", истиче се у саопштењу и додаје да потрошачке организације изражавају све већу забринутост због повећања цена хране широм Европе.

У Шпанији је, наиме, истраживање чланице ове потрошачке групације показало да су у 2022. цене намирница порасле више него било када у последње 34 године. Истраживање белгијског удружења потрошача илустровано је растом цена типичног белгијског специјалитета – помфрита и мајонеза. Помфрит је само у 2022. поскупео готово 50 одсто, а сос за 30 процената.

У извештају се наводи да су слични обрасци доказани и код широког спектра других намирница. Рецимо, у Португалу је потрошачка организација "Деко про тест" открила да су у 2022. просечне цене велике већине производа порасле знатно изнад опште стопе инфлације. Како се истиче, интересантно је да се код производа трговачких марки бележе већа повећања цена него код познатих брендова – и до 100 одсто. Ово показује да, не само добављачи, већ и трговци подижу значајно малопродајне цене.

Анализа РТ Балкан: Колико на инфлацију утичу похлепа и високе трговачке марже

Јасно је да је недавни скок инфлације делимично узрокован повећањем цена енергената и роба, између осталог и због сукоба у Украјини. Међутим, упозоравају да су неке компаније можда неправедно искористиле растућу инфлацију да повећају профитне марже, подижући малопродајне цене више од повећања сопствених трошкова, можда искоришћавајући очекивања потрошача да цене иду горе.

Напомињу и да је управо прошлог месеца Међународни монетарни фонд (ММФ) објавио податке који потврђују да је раст корпоративних профита био највећи фактор који је допринео инфлацији у последње две године, при чему су компаније повисиле цене више од раста трошкова енергије. Неки сектори, посебно пољопривреда и грађевинарство и поједине услужне делатности искористили су могућност да пренесу трошкове на потрошаче без смањења маржи.

БЕУЦ сматра да антимонополска тела морају да се умешају ако је инфлација бар делимично вођена кршењем конкуренције, како се сумња.

Потребно је да подробно испитају цене основних производа. И да истраже да ли неке компаније и картели можда искоришћавају доминантну тржишну позицију да наметну превисоке цене. Такве случајеве није увек лако открити.

Такве истраге могу да потрају, али њихово објављивање могло би да одврати компаније од профитирања под окриљем високе инфлације, што би било корисно за купце – закључују у овој потрошачкој организацији и напомињу да с обзиром на пораст нивоа концентрације у неколико сектора контрола вероватно није била у потпуности ефикасна у прошлости.