Аналитичар који је предвидео кризу 2008. сада најављује крах америчке берзе: Депресија долази

Познати аналитичар и економиста, који је предвидео колапс "Лиман брадерса" 2008. и самим тим светску економску кризу, упозорио је инвеститоре да би Волстрит могао да падне.

Роберт Кијосаки навео је да постоји "превише знакова" који указују на крах берзе у блиској будућности.

"Ја се не играм са акцијама и обвезницама. Као предузетник, волим да држим све под контролом. Ипак, превише знакова указује на озбиљан крах на берзи. Ако ваша будућност зависи од акција и обвезница, будите опрезни, потражите професионални савет. Бојим се да долази депресија", написао је на Твитеру.

Кијосаки није детаљно навео зашто очекује да ће акције пасти. Раније је, међутим, предвидео да ће Федералне резерве САД повећати каматне стопе како би обуздале скокове цена и упозорио да би то заузврат изазвало крах акција, обвезница, некретнина и злата.

Његова "предвиђања" до сада су се показала као тачна јер се земља суочила са најгором инфлацијом у деценијама у последњих неколико месеци, што је навело Фед да спроведе низ повећања каматних стопа. Каматна стопа је тренутно од 5 до 5,25 одсто, у односу на нула процената почетком 2022.

До сада се чинило да су цене у САД и економски раст отпорни на веће трошкове задуживања. Референтни индекс С&П 500 је до сада ове године порастао за 17 одсто, а Насдак за 35 одсто, делом због пораста клађења на вештачку интелигенцију.

Међутим, у твиту прошле недеље, Кијосаки је навео да тренутни раст на берзи није знак здравља, већ производ суспензије горње границе дуга коју је Вашингтон донео прошлог месеца да би избегао неиспуњење обавеза.

"Зашто берза расте? Зато што је 'плафон дуга' уклоњен. Значи, национални дуг расте са берзом. Богати постају богатији како Америка постаје сиромашнија. Тужно. Држите се правог новца и стварне имовине: злата, сребра, биткоина", навео је он.

Укупан амерички дуг сада износи преко 32 билиона долара, а према недавном упозорењу Конгресне канцеларије за буџет (ЦБО), он ће се скоро удвостручити у наредне три деценије, скочивши са овогодишње процене од 98 одсто БДП-а на 181 одсто до 2053. године, осим ако се закон не промени.