Економија
Каматне стопе настављају да расту и гурају рате кредита: Када се може очекивати преокрет
Инфлација у еврозони пада, али економисти сматрају да се то дешава исувише спорим темпом
Европска централна банка подигла је прошле недеље каматну стопу девети пут заредом, на 4,25 одсто, и сада је највећа од октобра 2008. године. Професор на Банкарској академији Зоран Грубишић каже да је тешко са сигурношћу рећи када ће се преокренути тренд и када ће камате почети да падају.
"Оно што делује прилично извесно је да се то неће десити до краја ове године, чак је врло вероватно да ће доћи од једног до два подизања каматних стопа за по 0,25 одсто", каже Зоран Грубишић за РТС.
Инфлација у еврозони пада, али економисти сматрају да се то дешава исувише спорим темпом. Европска централна банка (ЕЦБ) подигла је референтну каматну стопу за још 25 базних поена. У Србији она сада износи 6,5 одсто. Америчка централна банка (ФЕД) повећала је кључну каматну стопу за четвртину процентног поена, уз образложење да инфлација није заустављена и да њен раст и даље траје. То је највиша каматна стопа у последњих скоро 20 година.
Професор на Банкарској академији наводи да се то "прелива" на стање српских финансија и кућног буџета.
"Глобалне неизвесности су и даље врло присутне, инфлација (иако у зони пада) и даље је присутна и далеко од циљаног нивоа, па делује доста реално да ће и прву половину наредне године обележити високе каматне стопе, односно да неће доћи до значајнијег попуштања у рестриктивној монетарној политици. Мислим да би до очекиваног и, рекао бих дуго прижељкиваног, преокрета у кретању каматних стопа могло да дође средином наредне године, али да се и тада неће одједном камате спустити на ниво са краја 2021. године", указује професор.
Он каже да се у зони овако високих камата, поготово за клијенте који су на почетку отплате, односно ако им је остао велики период до краја отплате (што је типична ситуација са стамбеним кредитима), исплати и такозвана делимична превремена отплата кредита.
"На тај начин, можете значајно уштедети у камати коју треба да платите банци, а и себи у перспективи можете значајно да олакшате текуће функционисање са буџетом смањивши рату. Сматрам, ипак, да и ту треба бити опрезан, па да је први задатак сачувати задовољавајућу ликвидност, то значи имати довољно готовине у резерви у овако немирним временима. Ако се то поседује, а опет је присутан и вишак ликвидности из кога се може инвестирати, превремена отплата је свакако једна могућност са значајним сигурносним ефектом", наводи Зора Грубишић.
Он напомиње да прича о томе да се сада подизањем једног кредита заправо плате два стана важи само под претпоставком да ће овако високе каматне стопе остати у целом периоду трајања кредита, и додаје да то сигурно неће бити тако.
"Камате су близу историјски рекордног нивоа и са сигурношћу се може рећи да ће њихова средња вредност у дугом периоду, током отплате стамбеног кредита, бити испод овог нивоа. Наравно, све ово коментаришемо на огромној већини кредита који су узети по променљивој каматној стопи. Ко је узео кредит по фиксној каматној стопи (а такви су у великој мањини) за њега таква рачуница важи по каматној стопи по којој је узео, односно извесно је колико ће вратити банци новца уз камату", напомиње професор.
Он истиче да, када се ради о куповини стана, да је прави моменат увек када вам стан треба, а да спекулисање са кретањем цене непокретности и променама каматних стопа на периоду од 20 до 30 година није захвална ствар и да ту све прогнозе падају у воду.
"Првенствено сам заговорник стамбеног кредита којим се решава стамбено питање за породицу, а које истовремено представља и значајну приватну инвестицију. Подразумева се, паметно задуживање је да у сваком кредиту увек водите рачуна да вам укупно месечно оптерећење за све обавезе које сте преузели буде на разумном нивоу, а то је по мени до трећине од ваших укупних примања. Тада имате и неку резерву када вам у неком периоду рата буде скочила", сматра професор.
