Европски болесник: Немачка не стаје на ноге

Немачка привреда тапка у месту, а побољшања се не назиру, пише "Дојче веле". Непосредно на размеђу миленијума, британски пословни часопис "Економист" изнео је поражавајућу пресуду немачкој економији. Немачка је, писао је тада часопис, "болесник евра". У то време, то је био позив на буђење немачких политичара још опијених економским добрим годинама након поновног уједињења, а који су одбијали да спроведу било какве реформе.

РТ Балкан истражује: Како посртање немачке привреде утиче на Србију

То је на крају надокнадила влада тадашњег канцелара Герхарда Шредера (СПД), на пример реформом тржишта рада. Четрнаест година касније, ситуација је и званично била боља.

Група економиста из Берлина и Лондона есеј о стању немачке привреде насловила је овако: "Од европског болесника до економске суперзвезде". Али, фраза "европски болесник" поново је ту. Немачка економија не стаје на ноге.

Економска производња смањивала се у два узастопна квартала, што економисти називају "техничком рецесијом". У протеклом кварталу, бруто домаћи производ стагнирао је на нивоу из претходног тромесечја, али је то вероватно био само слаб трачак наде, зато што су сви важни индикатори окренути надоле - пре свега важан индекс пословне климе минхенског ИФО института, који је у јулу пао трећи месец за редом.

"Ситуација у немачкој економији постаје све мрачнија", то је закључак директора Минхенског института Клеменса Фуеста.

Немачка стоји изузетно лоше не само у еврозони, већ и у поређењу с другим индустријализованим државама. Према проценама Међународног монетарног фонда (ММФ), у овој години цће бити једина од великих земаља с опадањем привреде. Највише бриге изазива пре свега највреднија немачка привредна грана - индустрија. Она већ дуже време пати због слабе глобалне економије.

Уздржаност страних купаца посебно је уочљива у секторима који су у великој мери зависни од извоза, као што су машиноградња и аутомобилска индустрија. Важно кинеско тржиште се не опоравља након пандемије короне динамиком којој се надало. Јер, Кинези радије штеде свој новац. Компаније у такозваном производном сектору и даље спасава велики заостатак наруџбина које су се накупиле након короне и огромни проблеми у ланцу снабдевања.

"Дојче веле" указује да пад немачке привреде има много узрока. Један од њих је монетарна политика централних банака. Оне желе да обуздају инфлацију значајним повећањем каматних стопа, а то кредите чини скупљим, како за компаније, тако и за потрошаче.

То успорава грађевинску индустрију, што је такође важно за Немачку, а успорава и спремност компанија да инвестирају.

Зарибао мотор Европе: Индустријска производња у Немачкој у паду, економију "извлачи" сектор услуга

Нова студија Немачке централне банке показује да су компаније средње величине, које се обично називају "кичмом немачке привреде", посебно угрожене. Аутори примећују прави коктел недостатака: осим цене енергената, помиње се и латентни недостатак квалификованих радника, али и претерана бирократија, високи порези и лоша инфраструктура, укључујући и слабу дигитализацију. Осим тога, ту је и све старије становништво.