Афричка куга хара Србијом: Укључила се и војска, министарка тврди да неће бити несташице меса

У Србији је до данас на 1.232 газдинства, на територији 32 општине, потврђено 1.637 случајева афричке куге свиња (АКС), од чега је 979 угинулих свиња.

Случајеви АКС код домаћих свиња потврђени су у 13 управних округа - Пчињски, Браничевски, Поморавски, Подунавски, Моравички, Јужнобанатски, Борски, Средњебанатски, Зајечарски, Сремски, Шумадијски, Јужнобачки и Град Београд.

У зараженим газдинствима извршена је еутаназија 19.742 свиње са нешкодљивим уклањањем и дезинфекцијом газдинства. У 2023. години АКС је потврђена код 350 дивљих свиња на територији 25 општина у осам управних округа.

Инспекције интензивно контролишу промет свињског меса на територији целе Србије, изјавила је данас министарка пољопривреде Јелена Танасковић и истакла да нема бојазни да ће Србија остати без свињског меса због афричке куге свиња.

Навела је да је проблем паника код фармера који своје свиње покушавају да транспортују ноћу алтернативним путевима преко њива и тако шире заразу.

"Ја сам претходне недеље апеловала неколико пута, а користим и ову прилику да их замолим да то не раде, јер немају разлога за то. Они за сваки килограм животиње која је еутаназирана добијају наплату од државе по тржишној вредности на дан еутаназије. Не постоји ни један разлог за бригу, јер они немају губитак, само дајте да не ширимо заразу, која долази преко дивљих свиња, али ово сада што се проширило је искључиво због људског фактора", рекла је министарка.

Навела је да је прошле недеље заустављен један камион на територији Чачка са 20 прасића који иду из заражене средине, без и једног папира, чиме може да се прошири зараза.

"Тај возач је санкционисан, ми смо укључили војску, полицију, тужилаштво и сви смо заједно у Оперативном штабу, који од почетка функционише и доноси мере. Ветеринари и инспекција су на терену 24 сата и тако је већ три месеца уназад. Зараза је кренула да се шири буквално у само две недеље, оног тренутка када су фармери почели да транспортују животиње, а до тада смо заиста држали све под контролом. И нема разлога да то раде", поручила је Танасковићева.

Додала је да се зараза са свиња не преноси на људе.

Ипак, како је истакла, инспекције су почеле са контролама печењара, па је тако на територији Чачка током прошле недеље било 17 контрола угоститељских објеката које продају свињско печење.

"У шест печењара је одузето месо које је нађено, али из неких других разлога и неправилности, не због заразе. Оно што се појавило као гласина у јавности је да се месо заражених свиња продаје у печењарама, али то није могуће јер не може месо да уђе ни у један објекат односно печењару без печата и провере ветеринара. Али за сваки случај, ми смо сада кренули у контроле. Прве пријаве су стигле са територије Чачка, али инспекција је на терену и свуда их можете очекивати, у свим градовима и општинама", рекла је министарка пољопривреде.

Она је напоменула да када је реч о процени штете од поплава да је све пописано у целости и да се сада ради на пописивању штете од олује.

"Војводина је озбиљно страдала у олуји и чекамо износ штете. Процењује се да је само у Шиду 14 милиона евра штета у воћњацима. То је нешто што нас заиста никада није задесило. Што се поплава тиче, ми смо кренули у обнављање. Србија воде су добили износ из буџета и они већ крећу са санацијом водотокова. Што се тиче надокнаде саме пољопривредне производње, добили смо једну субвенцију од 300.000 евра и сада смо у фази административног регулисања свега тога, доделићемо ваучере најугроженијим општинама, има их 10, као и најугроженијим пољопривредницима који су изгубили све што су обрађивали", каже Танасковићева.

Како је рекла, они ће за то моћи да купе нове пластенике, семе, ђубриво како би обновили своју производњу.

"Наравно, држава ће стати уз пољопривреднике за све остало што им треба, јер смо пописивали територију и културу која је уништена, тако да имамо све и идемо са надокнадама", рекла је министарка.

Апеловала је на пољопривреднике да осигурају своју производњу, јер им држава рефундира осигурање и истакла да не постоји разлог да се не осигурају, пошто је то законски основ да би држава могла да им помогне.