Економија
"Фајненшел тајмс": Немачка индустрија шаље СОС сигнал
Истраживање Немачке привредне и индустријске коморе показује да 32 одсто немачких компанија преферира улагања у иностранство у односу на развој на домаћем тржишту, што је дупло више у односу на истраживање од прошле године
Немачка влада одбацила је предлог за субвенционисање цена електричне енергије за енергетски интензивне индустрије, а пословна удружења упозоравају да ће то изазвати егзодус производње у земље са нижим трошковима енергије. Одлука је пораз за министра економије Роберта Хабека, који тврди да високи трошкови енергије штете конкурентности компанија у највећој европској економији. Мишљења о овој теми у оквиру владајуће коалиције су подељена, а представници привреде упозорили су да ситуација постаје све озбиљнија.
"Немачка индустрија шаље СОС сигнал, али влада наставља да игнорише хитну ситуацију која је сада акутна", рекао је шеф удружења хемијске индустрије Ви-Си-Ај Маркус Штајлеман.
Тања Гонер, генерални директор главног немачког пословног удружења Би-Ди-Ај, наводи да је одсуство било каквог алата који би смањио терет трошкова електричне енергије у тренутној тешкој ситуацији фаталан и истиче да Влада не може да занемари овај проблем.
Канцелар Олаф Шолц, с друге стране, каже да је влада послушала позиве индустрије за помоћ, наводећи као пример пакет од седам милијарди евра олакшица корпоративног пореза који је договорио његов кабинет. Шолц је у среду рекао да је обезбеђивање јефтине енергије "стално питање" и нагласио да је његова влада потрошила "неколико милијарди евра" на субвенционисање цена у последњих 18 месеци.
"Сада видимо да цене падају, и да трошкови увоза за Немачку опадају — делимично захваљујући стратегији коју смо развили", поручио је Шолц.
Сукоб у Украјини и одлука Русије да смањи доток гаса у Европу тешко су погодили Немачку, што је изазвало узбуну, јер су цене гаса прошле године достигле рекордне вредности. Шолцова влада је одговорила тако што је изградила нове терминале за увоз течног природног гаса (ЛНГ) и потрошила милијарде на обезбеђивање хитних залиха ЛНГ-а из Сједињених Америчких Држава и са Блиског истока.
"Чињеница да смо реаговали тако брзо значила је да смо пребродили зиму и да у нашим становима и фабрикама није било хладно", рекао је Шолц.
Међутим, трошкови енергије и даље су изнад нивоа од пре почетка сукоба у Украјини и нашироко се наводе као разлог зашто је немачка привреда стагнирала у три месеца до јуна након смањења у претходна два квартала.
Роберт Хабек је први пут представио планове за субвенционисану цену струје у мају, рекавши да ће влада потрошити 25 до 30 милијарди евра како би осигурала да велики индустријски потрошачи не морају да плаћају више од 0,06 евра по киловат сату (кВх) за струју до 2030. године. Тржишна цена је тренутно 0,089 евра по киловат сату.
Овај потез је уследио усред све веће забринутости да би ниски трошкови енергије у САД и огромне субвенције у оквиру Закона о смањењу инфлације председника Џозефа Бајдена немачке компаније могли довести у искушење да се преселе.
Шолц тврди да је најбољи начин да се реши проблем високих трошкова гаса и електричне енергије повећање капацитета обновљиве енергије и проширење немачке електричне мреже. Немачка планира да до 2030. године 80 одсто своје електричне енергије добија из обновљивих извора.
Маркус Штајлеман, међутим, наводи да влада мора да "ускочи" и помогне енергетски интензивним секторима попут хемијске индустрије, док не буде довољно јефтиних обновљивих капацитета.
Истраживање Немачке привредне и индустријске коморе показало је да 32 одсто немачких компанија преферира улагања у иностранство у односу на развој на домаћем тржишту. Бројка је дупло већа од 16 одсто забележених у прошлогодишњем истраживању.
Шолцово одбијање субвенција могло би да изазове антагонизам код многих у његовој Социјалдемократској странци (СПД). Њена парламентарна група је недавно подржала идеју да се индустрији понуди субвенционисана цена електричне енергије од 0,05 евра/кВх.
Мањи коалициони партнери СПД-а и Зелених, либералне Слободне демократе, чврсто се противе тој идеји. Министар финансија и лидер ФДП-а Кристијан Линднер, тврди да би субвенционисана енергија била од користи само великим индустријским групама.
"То ће пореметити конкуренцију између великих компанија и малих и средњих предузећа која су окосница немачке привреде. Не можемо натерати све пореске обвезнике, све компаније – пекара, трговца – да плаћају снижену цену струје за неколико компанија", рекао је Кристијан Линднер.
