Дуг је зао друг: Америка остаје без новца за војску?

Цена сервисирања америчког дуга на годишњем нивоу ускоро ће бити већа од годишње потрошње на одбрану, што Вашингтону доноси читав низ проблема, пише у ауторском тексту за "Блумберг" економски историчар Нил Фергусон.

Високе каматне стопе и све већи савезни дуг који је америчка влада направила претходних година више нису толико безопасни као раније, пише он и наглашава да је он раније изнео хипотезу да се велика сила која више новца троши на отплату дугова него на одбрану налази у опадању.

Током најжешће фазе Хладног рата, од 1947. до 1969. године, амерички буџет за одбрану био је отприлике пет пута већи од износа који се на годишњем нивоу трошио на сервисирање јавног дуга.

Између 1970. и 1990. године, износ за исплату дугова скочио је са 21 на преко 70 износа који се трошио на одбрану. Они су се на кратко изједначили 1997. и 1998. услед смањења војног буџета, али је одбрана наставила да доминира након што је потрошња на њу скочила после терористичких напада 11. септембра.

У другом кварталу ове године, међутим, две бројке су биле скоро идентичне, а готово је извесно да ће следеће године отплате камата премашити потрошњу за одбрану. Није тешко предвидети трајну дивергенцију након тога.

Фергусон у свом тексту пише и о међусобној економској зависности САД и Кине, тврдећи да би сукоб те две силе представљао "финансијско уништење" (Mutual assured destruction), алузију на хладноратовски појам који описује способност две суперсиле (у том тренутку САД и СССР) да униште једна другу у случају нуклеарног рата.

Он наглашава да, иако САД већ годинама раде на томе да "смање зависност" од трговине са Кином, то није могуће учинити у потпуности, као да концепт "Кимерике" - симбиотска економска веза Кине и Америке, који је су Фергусон и немачки економиста Мориц Шуларик сковали 2007. године - и даље није мртав, чак и ако међусобна трговина и проток инвестиције нису на нивоу из прошлости.

Годишњи трговински дефицит САД са Кином остаје већи од 300 милијарди долара, а више од 80 одсто увоза паметних телефона у САД и даље долази из Кине, што је недавно приметио и "Волстрит џорнал", наводи Фергусон.