Економија
РТ Балкан анализа месне индустрије: Ко све у Србији профитира од меса и паризера
Србија годишње не производи довољно свињског меса како би покрила домаће потребе. У протеклих 20 година опала је и потрошња, која сада износи око 42 килограма по становнику годишње
Сланина, чварци, пршута и шунка ових дана су у Србији потиснути у други план. Паризер је добио значај и рекламу какву до сада вероватно није имао ниједан традиционални српски сухомеснати производ. Ових дана је у јавности много полемике изазвало то што је председник Србије Александар Вучић најавио да је на списку намирница које ће појефтинити.
Потрошња паризера, пре свега због његове цене, у прошлости се везивала за потрошњу међу најсиромашнијим слојем становништва, а протеклих дана, ни многи који га (више) не једу, нису одолели да га сликају у свом тањиру и да фотографије објаве на друштвеним мрежама уз најразличитије коментаре. Његово помињање, међутим, отвара и увек актуелно питање месне индустрије у Србији, која се све више базира на увозу.
Годишња производња свих врста меса у Србији је око 500.000 тона, и за око 150.000 тона је мања у односу на пре две деценије. Србија годишње не производи довољно свињског меса како би покрила домаће потребе. У протеклих 20 година опала је и потрошња, која сада износи око 42 килограма свих врста меса по становнику годишње.
Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије каже да се у нашој земљи и даље производи довољно свих врста меса, осим свињског, јер нам од ове врсте недостаје око 10 одсто.
"У Србији је регистровано неколико стотина произвођача и прерађивача меса. Најпрепознатљивији на тржишту су "Неопланта", "Карнекс", "Јухор", ИМ "Топола", ИМ "Ђурђевић", "Недељковић", "Агропапук", "Матијевић", ЗЗ "Трлић", "Универекспорт-АД Бачка", "Митрос флајшварен", "Срем Шид", "Златиборац", наводи Будимовић.
Он каже да је, за разлику од трговинских ланаца, који су углавном прешли у руке страних компанија, кланично-прерађивачка индустрија остала у власништву домаћег капитала.
Пре неколико година најављиван је долазак немачког "Тениса", који је требало да отвори фарме широм Србије, али овај пројекат није реализован.
"Незванично је објашњено да је потенцијални инвеститор имао приоритете за решавање у својој држави. Колико би и да ли би Србија имала користи од доласка таквог инвеститора тешко је рећи. Имамо ми своју памет и вредне фармере само нам је потребна добра организација", сматра секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа.
Он напомиње да паризер, као и виршле спада у групу барених кобасица, праве се углавном од пилећег и свињског меса и производе га све месне индустрије у Србији. Колика је потрошња паризера - нема података.
С обзиром на сточни фонд, који је све мање бројан, и паризер ћемо морати да увозимо у све већим количинама, иако је познато да је ова врста саламе прави од мање квалитетног меса и остатака.
Будимовић наводи да се највише свињског меса увози из Шпаније, Мађарске, Данске и Руске Федерације, док из свих тих земаља осим Русије, купујемо и месне прерађевине, а виршле, паризер, шунку, печеницу и остале производе увозимо и из Хрватске и Аустрије.
Агроекономски аналитичар Бранислав Гулан сматра да је сточарство у Србији одавно на странпутици. Он истиче да је Србија 1990. године годишње производила око 650.000 тона свих врста меса и да је пре 35 година у домаћим оборима било више од 5,5 милиона свиња. Данас званично има до 2,7 милиона, док је процена сточара да имамо мање од два милиона свиња.
"Средње развијена земља мора да има свиња колико и становника, а ако се узме у обзир да Србија има око 6,8 милиона становника, а мање од два милиона свиња, ситуација је јасна. За првих седам месеци ове године увезено је 18.000 тона свињског меса и 180.000 прасића. Све је то плаћено 64 милиона евра", каже Бранислав Гулан за РТ Балкан.
Ко продаје највише меса?
Према подацима бонитетне куће "Компанивол", које је објавио портал "Бизнис", у Србији се прерадом и конзервисањем меса и производа од меса бави укупно 828 компанија. Од тога је 654 микро фирми, 143 мале, 22 средње и девет великих компанија. Све заједно у 2021. години су приходовале нешто више од 164,2 милијарде динара (1,4 милијарде евра), што је благи раст у односу на 2020. када је укупан приход био 147,8 милијарди динара(1,3 милијарде вера). У години пре пандемије корона вируса ове компаније забележиле су приход од 143,9 милијарди динара.
Прва на листи најуспешнијих компанија које се баве производњом и прерадом меса и месних прерађевина, по оствареној добити у 2021. години, је Индустрија меса "Матијевић" из Новог Сада. Подаци "КомпаниВола" показују да је у 2021. забележила добит нешто изнад 1,6 милијарди динара, чиме се наставио тренд раста у протекле три године. Укупан приход компаније у 2021. је порастао на 20,8 милијарди динара, после константних нешто више од 17 милијарди у 2019. и 2020. Власници ове компаније, основане 1994. године су Петар и Зора Матијевић.
Други на листи најуспешнијих компанија које се баве прерадом и конзервисањем меса је "Карнекс Д.О.О" из Врбаса, чија добит је у 2021. години је била скоро 1,1 милијарда динара, док је приход био већи од 10 милијарди динара, што је 1,2 милијарде више у односу на 2020. годину. Ова компанија од 2011. године послује у оквиру МК Групе Миодрага Костића.
"Агро-папук" Д.О.О. из Кукујеваца је трећи на листи најуспешнијих компанија у месној индустрији у 2021. Ова фирма је за годину дана, од 2020. до 2021. године удвостручила добит - са 123 на око 255 милиона динара. Власници ове компаније су Братислав и Нада Богатић.
Четврта је Индустрија меса "Ђурђевић", која је у 2021. години забележила добит од око 230 милиона динара. Основали су је Миленко и Биљана Ђурђевић.
На петом месту по добити је Земљорадничка задруга "Трлић" из Уба, која је остварила профит од око 160 милиона динара у 2021. години. Ова земљорадничка задруга је основана 1995. године, а сада је једна од највећих кланица у Западној Србији, чији је директор и један од оснивача Живојин Јовановић.
