Пад највећих економија Европе

Активност приватног сектора у зони евра наставила је да пада у септембру, што сугерише да се привреда смањила у текућем кварталу, пише "Блумберг".

Индекс менаџера набавке (ПМИ) показао је четврти узастопни месец пада производње, достигавши 47,1. Иако је то благо побољшање у августу, очитавање је очигледно испод нивоа од 50 који указује на контракцију. Економисти су предвидели пад на 46,5.

"Очекујемо да ће зона евра ући у контракцију у трећем кварталу", рекао је Сајрус де ла Рубија, главни економиста Хамбуршке комерцијалне банке. "Наш тренутни извештај, који укључује ПМИ индексе, указује на пад од 0,4 одсто у поређењу са другим кварталом".

Упркос томе што је избегао рецесију, регион евра грца под теретом виших цена енергената, пораста трошкова задуживања и слабљења тражње на извозним тржиштима попут Кине.

Иако постоји сагласност да валутни блок пролази кроз тежак период, најновије прогнозе Европске централне банке и даље виде трећи квартал у стагнацији - а не контракцији - и консензус економиста је за раст од 0,1 одсто, оптимистичан је "Блумберг".

ПМИ бројеви за септембар показали су негативна очитавања и за производњу - која је испод 50 већ 15 месеци - и за услуге, које су у првој половини године компензовале слабост фабрика.

Две највеће економије у региону кључни су покретачи пада активности, наводи "Ес енд Пи глобал". Док је пад у Немачкој попустио, у Француској се продубио. Економисти су очекивали да ће привредни замах у обе земље остати углавном стабилан.

Евро је у почетку пао за чак 0,4 одсто на 1,0615 долара, најниже од 17. марта, пре него што је смањио већи део тог пада. Валута иде ка десетој недељи губитака у односу на долар, а тржишта страхују да европска економија не може да издржи веће каматне стопе.