Економија

"Фајненшел тајмс": Глобална економија храмље

Најновије прогнозе ММФ-а су углавном већ застареле, а учинак светске економије се због појачане геостратешке конкуренције на дужи рок погоршава
"Фајненшел тајмс": Глобална економија храмљеwww.globallookpress.com © Malte Ossowski/SVEN SIMON

Последње четири године донеле су три огромна економска шока за глобалну економију: најпре због пандемије ковида, потом прекид у ланцима снабедавања и раст цена после почетка сукоба у Украјини, пише "Фајненшел тајмс".

Да ли је ова лоша серија најзад завршена? Напад на Израел и сукоб у Украјини показују да је одговор на ово питање по свој прилици негативан.

Недавна превирања на тржишту још су један знак да смо ушли у зону непредвидљивости.

Најновија анализа ММФ-а углавном је већ застарела. Оно што нам она доноси је истовремено охрабрујуће и узнемирујуће. Светска економија се показала отпорном, али се њен учинак на дужи рок погоршава. А ту је и растућа разлика између богатих и сиромашних земаља.

Охрабрујући и узнемирујући моменти у глобалној економији

Постоје три охрабрујућа момента. Финансијска турбуленција која се десила пролетос, са колапсом америчких банака и швајцарске "Кредит Свис" посустаје. Инфлацију је могуће задржати у предвиђеним оквирима без рецесије. Тржишта рада су и даље јака у многим земљама са високим дохотком.

Ипак, остају и значајни краткорочни ризици. Један од лоших наговештаја је да кинеска имовинска криза постаје гора. Потрошња слаби, док се уштеде из периода ковида исцрпљују, посебно у САД. Инфлације се показује отпронијом него што се очекивало. Најзад, фискална политика ће морати чвршће да се ограничава у овом новом свету, што значи и да ће се земље у развоју борити са скупим дуговима. Нови финансијски шокови чине се веома вероватним.

Нажалост, отпорност глобалне економије не значи и добар учинак. Године 2023. глобална производња ће бити око три процента нижа него што се раније прогнозирало. Ови губици су прилично мали у земљама са високим дохотком, али у земљама у развоју њихов утицај је неповољнији.

Сиромашнијим земљама недостаје капацитет да јефтино позајмљују новац. Пандемија, сукоб у Украјини и климатски шокови преокренули су вишедеценијске трендове смањења сиромаштва.

Према подацима Светске банке, око 95 милиона више људи је живело у већем сиромаштву 2022. него 2019.

Политичка ситуација постаје све гора. У Вашингтону је завладао хаос, а томе се придружио и сукоб између Израела и Палестине.

На годишњим састанцима у Маракешу креатори политике треба да се договоре о огромном повећању ресурса за ММФ и Светску банку. Сви то знају. Да ли ће се то и догодити? Како закључује ФТ, крајње је време да човечанство одрасте.

 

image