Економија
Какав нам је буџет: Акценат на инвестицијама и повећању плата и пензија
У Фискалном савету кажу да су јавни приходи и расходи планирани углавном кредибилно, али сматрају да је пројекција раста привреде и пада инфлације превише оптимистична
Буџет за следећу годину могао би се оценити као економски добар, али и превише оптимистичан с обзиром да је прављен с претпоставком о убрзању раста бруто домаћег производа на 3,5 одсто и успоравању просечне инфлације на 4,9 одсто.
То је оцена Фискалног савета, који напомиње да различити домаћи и инострани чиниоци указују да би привредни раст лако могао да буде нешто нижи, а инфлација нешто већа од тога.
Фискални савет је, ипак, у својој оцени Предлога закона о буџету Републике Србије за 2024. годину навео да су направљени одређени помаци у правом смеру, јер је планирани буџетски дефицит за следећу годину нижи од овогодишњег који ће бити око 2,8 одсто.
Буџетом за 2024. планира се дефицит Републике од 197 милијарди динара, што чини 2,2 одсто бруто домаћег производа (БДП). У Фискалном савету сматрају да је оволики фискални дефицит, од скоро 1,7 милијарди евра, и даље превисок за Србију и да би оптималан био око 1,5 одсто БДП-а.
Они наводе да је, иако се у следећој години још неће потпуно достићи најважнији фискални циљеви, извесно да се јавне финансије постављају на добру путању да се они остваре у 2025. години.
Председник Фискалног Павле Петровић је рекао да су њихове макроекономске пројекције нешто конзервативније у односу на оне које имају влада и централна банка, али да разлика није толико велика.
"Ми очекујемо да ће привредни раст идуће године бити између 2,5 и три одсто и да просечна годишња инфлација може да буде између 5,5 и шест одсто. Кад је инфлација нешто већа него што је буџетом планирано, а раст мањи од плана, онда инфлација поједе део плата и пензија", објаснио је Петровић.
Он је рекао да из угла појединачних фискалних политика, буџет за наредну годину не доноси велике промене. Фискални савет наводи да ће до умереног умањења буџетског дефицита у односу на 2023. доћи готово по аутоматизму, а не услед нових мера фискалне политике.
"Буџетска издвајања за "Електропривреду Србије" и "Србијагас" у 2024. знатно ће се смањити, а главни разлог за то је повећање финалних цена гаса и електричне енергије током ове године и знатно побољшање биланса ових предузећа", наводе у Фискалном савету.
Они, као позитивну страну планираних трошкова наводе и чињеницу да се у наредној години више не планирају нове исплате једнократних и неселективних давања становништву, што је била уобичајена пракса у неколико претходних година, мислећи на неселективна издвајања државне помоћи за пензионере и децу. Они сматрају да буџет за 2024. доноси мања и лако достижна унапређења главних показатеља јавних финансија, али без амбициознијих и потребних реформских мера.
У Фискалном савету кажу да су јавни приходи и расходи планирани углавном
кредибилно, али сматрају да су превише оптимистична очекивања о пројекцији прихода од ПДВ-а, нарочито узимајући у обзир да је током 2023. дошло до приметног пада у ефикасности наплате овог прихода.
Рекордне инвестиције
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Скупштини Србије, образлажући Предлог буџета за 2024. годину, да српска економија и даље расте и да је план да се тако настави и у наредној години. Мали је рекао да предложени буџет обезбеђује подизање животног стандарда грађана, имајући у виду повећања плата и пензија од 1. јануара.
Министар каже да ће плате у јавном сектору бити веће за 10 одсто, пензије у складу са швајцарском формулом 14, 8 одсто, а минимална зарада за 17, 8 одсто. Према речима министра, просечна пензија од 1. јануара ће бити 390 евра.
Мали је истакао да ће се наставити са капиталним инвестицијама, односно улагањима у изградњу болница, ауто-путева, брзих саобраћајница, а као посебно важна издвојио је три пројекта и то обилазницу око Крагујевца, на којој ће радови почети наредних недеља, затим ауто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад и брзу саобраћајницу "Осмех Војводине" која почиње на Бачком Брегу и иде преко Сомбора, Куле, Врбаса, Бечеја и Новог Бечеја, Кикинде и на крају до Српске Црње.
У Фискалном савету сматрају да је у начелу добро што је чак 6,9 одсто бруто домаћег производа, односно више од пет милијарди евра планирано за јавне инвестиције, што је знатно изнад просека упоредивих земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ).
Оцењују као позитиван тренд који омогућава Србији да постепено смањује заостатак који има у квалитету основне инфраструктуре у односу на упоредиве земље ЦИЕ, али посебно скрећу пажњу на питање селекције пројеката.
"Кад се заврше сви започети пројекти изградње ауто-путева, Србија ће имати развијенију мрежу од просека земаља ЦИЕ. То се, међутим, ни изблиза не може рећи за локалне и регионалне путеве, а нарочито за инфраструктуру у заштити животне средине, просвети и здравству. Стога препоручујемо Влади да у наредним годинама, знатно више средстава усмерава на те области у којима је квалитет инфраструктуре и даље незадовољавајући", указују у Фискалном савету.
Предлогом закона о буџету предвиђени су укупни приходи од 2.040,9 милијарди динара, што је за 136,9 милијарди динара, односно 7,2 одсто, више у односу на износ прихода који је предвиђен ребалансом буџета за ову годину.
Расходи буџета су планирани у износу од 2.238 милијарди динара, што је за 5,0 одсто више од суме из ребаланса буџета за 2023. годину, тако да је предвиђен фискални дефицит буџета од 197 милијарди динара, односно 2,2 одсто БДП и нижи од планираног дефицита за ову годину, који је ребалансом пројектован на 2,8 одсто БДП.
Из Владе Србије су навели да је предложени буџет развојни, што подразумева наставак високих улагања у капиталне инвестиције и изградњу ауто-путева, брзих пруга, школа, болница, као и наставак политике повећања плата и пензија и заштите животног стандарда грађана.
