РТ Балкан анализа: Шта за Србију значи иницијатива "Појас и пут"?

Одлука председника Србије Александра Вучића да уместо Тиране, где се регионални лидери састају у оквиру Берлинског процеса, оде у Пекинг на самит иницијативе "Појас и пут", изнова је покренула расправу о политичком и геополитичком опредељењу Србије између Истока и Запада.

Иако западни пријатељи Србије, или они који се тако представљају, донекле толеришу блискост Пекинга и Београда, посланица Европског парламента Виола фон Крамон замерила је Вучићу што је на "меденом месецу у Кини" док су сви у Тирани и поручила да је то "сигнал Европској унији".

С друге стране, од званичника из Србије стижу поруке о неутралности и жељи да се сарађује са свима, што, како се испоставља, можда одговара Србији, али не и осталим актерима. 

Економски бенефити иницијативе "Појас и пут" су огромни, са поносом истиче званични Београд, док Запад упозорава да је у питању политичко покоравање спроведено економским средствима.

Проблем је у томе што западна алтернатива за кинеску иницијативу често долази у форми штапа и шаргарепе. У таквој геополитичкој једначини, и географија добија нову димензију, па се испоставља да је од Београда до Пекинга мања раздаљина него од Београда до Брисела - па чак и до Тиране. 

Шта Србија може да понуди Кини?

Србија је у доброј позицији у односу на остале европске земље када се ради о иницијативи "Појас и пут", сматра новинар Борислав Коркоделовић, јер није чланица ЕУ и то јој даје доста маневарског простора док и ако уђе у ЕУ да може мимо притиска Брисела да склапа пословне споразуме са Кином.

"Интересантно је да, без обзира на промене влада које често доносе промене елемената спољне политике, владе у Србији су од 2008, када је закључен споразум о стратешком партнерству, наставиле да спроводе политику развијања економских односа са Кином. Кина је данас други највећи трговински партнер Србије са обимом размене 5,8 милијарди долара (подаци Привредне коморе Србије)", истиче Коркоделовић за РТ Балкан и додаје да је извоз у прошлој години достигао вредност 1,1 милијарду евра, што је значајно повећање у односу на 2021.

Према његовим речима, у тим односима постоји и велики дефицит, "али то је проблем који имају све земље са којима Кина тргује и проблем на коме треба радити".

Он истиче да је изазов у томе шта Србија може да понуди Кини, ако се има у виду да је кинеско тржиште огромно, а земља све богатија и "жељна да купује робу из Европе".

"Србија има проблем са ограниченим капацитетима. Не треба се заносити да можемо да покријемо значајнији део њиховог тржишта, али можемо да изборимо место нпр. у оквиру неког ланца супермаркета и да се у појединим деловима тржишта етаблирамо", оцењује наш саговорник. 

Шанса за српску пољопривреду

Један од најзначајнијих помака је данашње потписивање четири споразума, од којих је најважнији Споразум о слободној трговини Србије и Кине који ће обухватити 10.412 српских тарифних позиција, односно производа и 8.930 са кинеске стране.

Тај споразум ће бити огромна шанса за српску пољопривреду, уколико Србија има амбицију да обнови своју аутентичну пољопривредну производњу, каже за РТ Балкан новинар Бранко Жујовић.

"Од пролећа следеће године, када би ратификација и остале формалности требало да буду завршене, пружиће нам се огромна шанса за извоз овчијег меса, свињетине, пилетине, сушених шљива. Ми смо посустали у тој производњи, а некад смо били европски и светски лидери када су у питању сушене шљиве, које су у Кини јако скупе. Српски мед би тамо такође био добродошао", наводи Жујовић.

Додаје да је сада на влади да створи услове да српски произвођачи заиста могу на адекватан начин да произведу и пласирају производе.

"Уколико Србија буде, као у неким другим случајевима, имала амбицију да буде мост и да узима провизију од туђих произвођача и да их пласира као своје, то ће бити потпуна катастрофа. Надам се да смо превазишли то искуство и да би Србија могла, пре свега у пољопривреди, да се појави у Кини као озбиљан играч на њиховом тржишту", истиче наш саговорник. 

Права инфраструктурна ренесанса

Жујовић подсећа и да је Србија за последњих десетак година доживела "праву инфраструктурну ренесансу", те да су спасена важна предузећа попут "Железаре" у Смедереву и РТБ Бор. Подсећа да Кина, када инвестира или склапа пословне аранжмане са другим земљама, увек инсистира на социјалној компоненти.

"Могли сте да прочитате последњих дана и недеља да кинески медији и званичници са поносом истичу предвиђања Светске банке да ће пројекти 'Појаса и пута' до 2030. спасити тридесетак милиона људи из зоне сиромаштва, плус шест милиона из екстремног сиромаштва", каже Жујовић.

Кинези имају изреку – уколико желиш да будеш богат, мораш прво да направиш пут, додаје Коркоделовић. 

"Они су у почетној фази ишли на изградњу путева и мостова (Пупинов мост), плус железничка пруга која се наставља до Суботице и која је део много амбициознијег пројекта, а то је линија Пиреј-Ниш-Београд-Нови Сад-Суботица-Будимпешта и даље према Словачкој. То би требало да буде једна од главних артерија за улазак кинеске робе у централну и источну Европу и то би било од изузетног значаја да та линија проради у пуној мери", оцењује Коркоделовић.

Додаје да су велика индустријска постројења, попут "Железаре" у Смедереву, или компаније "Зиђин" у Бору, значајно попунила буџет Србије: "Железара" учествује са 1,8 одсто у БДП-у Србије, а Зиђин има значајан допринос у рударском сектору Србије који чини 2,4 одсто БДП-а. 

Дужничка замка или медијски спин

Постоји представа која је настала у западним медијима о дужничкој замци, која је наводно производ тога што је Кина претерано инвестирала у те земље, пре свега у Африци, сматра Коркоделовић. 

Кинези су, међутим, изашли са подацима да кинески дугови чине непуних девет процената свих дугова које вуче афрички континент, док су остали дугови настали на бази афричке сарадње са западним банкама много пре него што је почела иницијатива "Појас и пут" и у великој мери су то задуживања код приватних банака, хеџ фондова, инвестиционих и пензионих фондова.

"Чак и ММФ и Светска банка оцењују да је сарадња Кине са афричким земљама била делотворна. Према статистикама, иницијатива 'Појас и пут' додаје 1,2 до 3,4 одсто реалног укупног националног дохотка земаља дуж руте. Дакле то је један потпуно оправдан подухват, који има будућност", истиче наш саговорник. 

Не постоји ниједна земља која је ушла у дужничку кризу због кредита са Кинезима, тврди Жујовић.

"Крунски доказ Запада за дужничко ропство била је лука Хамбантота на Шри Ланки за коју су западни медији и политичари тврдили да ју је Кина запленила на име дуга. Онда се испоставило да су научни истраживачи и професори са универзитета Хрвард и Џонс Хопкинс недвосмислено утврдили да закуп те луке нема никакве везе са кредитом", наводи Жујовић.

Према његовим речима, "увек постоји опасност да ви презадужите земљу, али онда је потпуно свеједно коме дугујете новац".

"То је медијски спин, прича о дужничкој замци коју Кина поставља широм света. До сада није познат ниједан случај да је Кина запленила инфраструктурно или природно богатство у некој земљи", каже наш саговорник. 

Уклапање у Дух времена

Политички аспект иницијативе "Појас и пут" такође је огроман и, према оценама саговорника, ни мало не заостаје за економским користима.

"Ако ви својом иницијативом, која је најамбициознији геоекономски пројекат за човечанство у првој половини 21. века, окупите 154 земље (према западним изворима) и тридесетак међународних организација (УН, ММФ, Светска банка, Азијска банка за развој итд), то сигурно мора да се одрази на глобално присуство и утицај земље покровитеља те иницијативе", оцењује Коркоделовић.

Он примећује да је улога Кине у међународним односима значајно порасла са развојем "Појаса и пута".

"Та иницијатива се значајно уклопила у оно што би Хегел назвао Дух времена, а то је да ви наслутите свесно или подсвесно шта је главни историјски тренд у човечанству овог тренутка. У питању је мултиполарност, настојање да све државе, што је могуће више, буду третиране на једнак начин и да буду самосталне у одлучивању. Управо то омогућава 'Појас и пут'", сматра Коркоделовић.

Према његовим речима, Кинези не намећу никоме 'ви треба да урадите тај и тај пројекат да би постигли то и то'. То је, каже, ствар договора и ствар тога да ли нека држава види свој национални интерес у сарадњи са Кином.