"Нема нас много, али смо добро распоређени": У Србији цвета бизнис са кладионицама

Дечије играонице, пекаре, па и сале за венчања по Србији последњих месеци се претварају у кладионице. Чини се да се ови објекти отварају на сваком кораку, па чак и да их у неким насељима има више него радњи мешовите робе или пекара. У агенцијама за некретнине кажу да су приређивачи играча на срећу међу најбољим клијентима када је у питању закуп пословног простора.

У Удружењу приређивача игара на срећу, међутим, тврде да није тачно да кладионица има превише и да "ничу као печурке после кише", већ да су само добро распоређене - односно упадљиве. Истичу да поштују све прописе, међу којима су и они који највише упадају у очи - да су удаљене једна од друге минимум 100 метара и бар 200 метара од основних и средњих школа.

Све више деце коцкара: Први пут са оцем на клађење

У Агенцији за привредне регистре наводе да су у Регистру привредних субјеката тренутно 93 привредна друштва која имају регистровану делатност коцкање и клађење. То је чак 23 фирми које организују клађење више у односу на период пре пет година. Статистика АПР-а не обухвата укупан број њихових продајних места.

"Два највећа привредна друштва имају по више од 300 регистрованих огранака, једно има више од 100, а још неколико их има до 100 огранака", кажу у Агенцији за привредне регистре за РТ Балкан.

Највише приређивача игара на срећу регистровано је са седиштем у Београду (55) и Новом Саду (11). То су, међутим, само фирме, а неке од њих имају на стотине локала и продајних места. 

"Није тачно да је Србија друга у Европи по броју кладионица у односу на број становника, као што су неки медији писали. Клађење је омогућено на укупно око 2.900 локација, а то је европски просек, на нивоу Грчке, Кипра или Малте. Србија је негде на 20. месту у Европи по броју кладионица у односу на број становника. Чињеница је да се отварају на прометним местима и зато су визуелно упадљиве и онда делује да их има много више", каже за РТ Балкан Раде Каран, директор Удружења приређивача игара на срећу. 

Он напомиње да у индустрији игара на срећу ради око 15.000 људи и додаје да овај сектор, уз велики број добављача обезбеђује егзистенцију за око 100.000 људи у Србији. Каран истиче да овај сектор даје значајан допринос стабилности буџета и наводи да уз сва пореска оптерећења и дажбине које има привреда, приређивачи игара на срећу имају још две накнаде које се односе само на овај сектор.

"Само по та два основа, прошле године је у буџет Србије уплаћено око 250 милиона евра. Рачунајући индиректан допринос буџету са свим оним што приређивачи плаћају мимо ове две накнаде, допринели су укупно са око 550 милиона евра", наводи Раде Каран.

Према подацима Управе за игре на срећу, у Србији има 60 фирми које имају одобрење за организацију игара на срећу на аутоматима, 20 приређивача посебних игара на срећу у кладионицама и 22 приређивача који игре на срећу организују преко средстава електронске комуникације.

Раде Каран додаје да је укупна добит свих приређивача прошле године била око 100 милиона евра, а да су у буџет због високог пореског оптерећења уплатили 250 милиона евра. Додаје и да се у јавности не прича од доприносу који овај сектор даје привреди и буџету, већ да су често неосновано приређивачи на мети критика.

Каран подсећа и да су локалне комуналне таксе значајно веће у односу на фирме из готово свих осталих делатности јер морају да издвоје локалним самоуправама до десет просечних плата на име фирмарине (таксе за истицање фирме).

Најмлађи коцкар у Србији има само седам година: Ко контролише кладионице у близини школа?

"Једна локална комунална такса поједе једно радно место годишње и то говори колико су приређивачи игара на срећу преоптерећени у односу на друге", каже Раде Каран.

Без обзира на све, број кладионица и уплатних места, али и приходи компанија и рекламе на телевизији и друштвеним мрежама, доказ су да се и уз све трошкове приређивачима игара на срећу овај посао итекако исплати.

Каран напомиње да број играча зависи од спортских догађаја и да се повећава у периоду када се одржавају значајна спортска такмичења, попут фудбалског првенства или тениских турнира.

Најчешће питање које се потеже у јавности је близина кладионица у односу на школе, нарочито због све чешћих упозорења лекара да расте број зависника и да су они све млађи.