Робна размена између Србије и Кине је за последње четири године порасла скоро три пута, а раст извоза је драстично повећан, чак 12,7 пута. Све је већи и утицај кинеских инвестиција на српску економију. Премијерка Ана Брнабић изјавила је у Шангају, где је званично отворен 6. Кинески међународни сајам увоза да су кинески инвеститори највећи извозници.
Она је навела да кинеске компаније запошљавају више од 28.000 људи у Србији, а уверена је и да ће се у будућности сарадња интензивирати.
"Доласком 'Зиђин Мајнинга' десиле су се значајне промене и Србија је постала други произвођач бакра у Европи. Позитиван утицај кинеских инвестиција на српску економију је немерљив. Кина је избила на прво месту међу инвеститорима у Србији и ту позицију је имала 2021, 2022, као и у првом полугодишту 2023. године, рекла је Брнабић и додала да је то подстакло економски развој наше земље.
Премијерка је оценила и да је имала јако добре састанке са кинеским компанијама, међу којима је и "Шангај генглинг рињуабл" која има стратешко партнерство са "Зиђином".
"Јако добра вест за грађане Бора је што та компанија има сада већ стратешко партнерство са корпорацијом 'Зиђин' и разговарамо о инвестицијама већим од две милијарде евра у наредне три године", рекла је Брнабић у Шангају.
Она је навела да ће те инвестиције углавном бити у области заштите животне средине, зелене енергије и енергетске транзиције.
"Ако имплементирамо то о чему смо разговарали јутрос, Србија може да буде један од лидера у Европи у производњи зеленог хидрогена из зелене енергије", рекла је Брнабић додајући да се радује повратку у Србију да се на томе ради "пуном паром".
Споразум о слободној нова ера у трговини са Кином
У Кини је недавно потписано 18 споразума, међу којима је Споразум о слободној трговини са Кином. Указала је да, када је реч о економији, потписивање Споразума о слободној трговини представља отварање нове ере. Премијерка је рекла да су до сада потписани протоколи о фитосанитарној инспекцији за три врсте производа, за мед, производе од меда, свеже јабуке и за храну за кућне љубимце. Напоменула је и да су при крају преговори око протокола у вези са извозом пилећег меса у Кину и сувих шљива.
"Пред нама су и нове области сарадње као што су дигитална економија, наука, технолошке иновације", рекла је Брнабић и позвала окупљене да посете Србију и да учествују на међународној изложби "Белгрејд експо 2027".
Брнабић је оценила да присуство држава из целог света на Кинеском међународном сајму показује и домете иницијативе “Појас и пут” председника Кине Си Ђинпинга, додајући да Кина отвара своја врата. Она је истакла да је Србија једна од првих земаља која је схватила значај међународног увозног сајма и од тада смо, каже, присутни са многобројном понудом.
Трговинска размена расте
Трговинска размена између Србије и Кине има све већи значај за српску привреду. Кина је последњих деценија постала један од важних трговинских партнера Србије, а потписивање Споразума о слободној трговини је нова значајна прекретница у сарадњи две земље. Стручњаци указују да би домаћи привредници могли имати користи због повећаног обима трговине, смањења царина, веће конкуренције, али и због шансе за већи прилив инвестиција из Кине. Привредници се надају бољем продору својих производа на огромно кинеско тржиште, а потрошачи нижим ценама кинеске робе у радњама у Србији.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) од јануара до августа ове године робна размена између две земље је била око 3,7 милијарди евра, од чега је чак 2,2 милијарде увоз из Кине, док је око 750 милиона евра вредност робе коју су домаћи привредници у првих осам месеци ове године продали на кинеском тржишту.
Према подацима Народне банке Србије, у периоду од 2016. године, када је дошло до убрзања инвестиција из Кине, закључно с првим тромесечјем ове године, укупна вредност директних инвестиција из Кине у нашу земљу достигла је 4,1 милијарду евра. Из НБС наводе да од 2016. године инвестиције из Кине убрзавају и да је у периоду од 2016. до марта 2023. уложено око 95 одсто свих улагања из Кине.
Готово петина страних директних инвестиција је у периоду од 2018. до 2022. долазила из Кине, с обзиром на то да је њихово учешће у укупним страним директним инвестицијама износило 19 одсто, а Кина се у свакој години налазила међу пет најзначајнијих инвеститора.
Када је реч о секторској структури страних директних инвестиција из Народне Републике Кине, највећи приливи су забележени у прерађивачкој индустрији, највећим делом у производњи делова за аутомобиле и производњи основних метала, експлоатацији руда, грађевинарству и финансијском сектору.