Економија
ЕУ кандидати и БДП по глави становника: Где је Србија, а где Украјина (ГРАФИКА)
Украјина је међу свим земљама које претендују да уђу у ЕУ, убедљиво најсиромашнија држава, а по лошем резултату може да јој парира једино тзв. Косово
Одлука Брисела да Украјини понуди могућност да постане чланица Европске уније оправдано је наљутила поједине земље на Балкану, које се већ годинама труде да испуне високе захтеве који се пред њих постављају. Такав став ЕУ оголио је процес приступања, односно показао је да услови нису чињенице и резултати, попут оних о расту и напретку привреде, као што званични Брисел тврди, већ неки други аршини.
Званични подаци Међународоног монетарног фонда (ММФ) из октобра 2023. показују да је БДП Украјине 5.220 долара по глави становника, док је српски дупло већи и износи 11.300 долара.
Украјина је међу свим земљама које претендују да уђу у ЕУ, убедљиво најсиромашнија држава, а по лошем резултату може да јој парира једино тзв. Косово са 5.910 долара.
Црна Гора је са 11.340 долара једина претекла Србију, док су све остале земље по овом критеријуму испод наше земље. Тако је БДП по глави становника Албаније 8.060, БиХ 7.780, Северне Македоније 7.670, а Молдавије 6.410 долара.
Просек европских држава је иначе 34.710 долара, док је у Европској унији 41.110 долара.
Ковачевић: Први у региону по паритету куповне моћи
Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић изјавио је данас да је Србија водећа земља Западног Балкана када је реч о бруто домаћем производу по глави становника, према подацима "Евростата" из 2022. године. Он је рекао да је Србија, према подацима "Евростата", са БДП "пер капита", по паритету куповне моћи, у 2022. била на 44 одсто од просека ЕУ.
"Ако гледамо податке које објављује 'Евростат', онда је ових пет земаља на Западном Балкану на нивоу од 30 до 50 одсто бруто домаћег производа 'пер капита' према паритету куповне моћи. Када кажемо паритет куповне моћи онда је реч о израчунавању упоредивог бруто домаћег производа у еврима, зависно од земље до земље", рекао је Ковачевић за Танјуг.
Према његовим речима, "План раста за Западни Балкан" од шест милијарди евра који је јуче усвојила Европска комисија, у периоду од 2024. до 2027. године "може енормно да допринесе развоју".
"Шест милијарди није мала бројка за пет земаља Западног Балкана, у зависности од критеријума расподеле новца, који ће такође ићи и у бесповратну помоћ, односно донације, али и у јефтине кредите. Тај план и тај новац имају с једне стране инвестициони карактер, односно биће употребљени као инвестициона база, а са друге стране за поспешивање реформи и интеграционих процеса према ЕУ", навео је Ковачевић.
Нагласио је да се Србија и ове године показала економски "жилавија" него европско окружење, и додао да ће Србија ове године достићи раст од 2,5 одсто, иако је прогноза Међународног монетарног фонда била два одсто.
"Сада се у овим месецима, августу и септембру, показало да је индустрија расла више него што смо очекивали, као и пољопривреда и грађевинарство", истакао је Ковачевић.
