ИАЕ: Европске санкције на руску нафту најтеже ће погодити тржиште дизела

Тржиште дизела биће највероватније највећа жртва санкција Европске уније уведених Руској федерацији које би требало да ступе на снагу у децембру и у фебруару.  

Санкције ЕУ на руску природну нафту и деривате, као и забрана њихових испорука морским путем преко европских лука, биће додатни притисак на нафтно тржиште, нарочито дизела, које је већ пренапрегнуто, наводи се у новом извештају Међународне агенције за енергетику (ИАЕ).

Предложено ограничење цена руске нафте, могло би да ублажи тензије на тржишту, али многобројне несигурности и изазови у логистици остају, констатује се у извештају ИАЕ.

Цене дизела и релативна разлика у односу на цену нафте, достигле су рекордан ниво у октобру и сада су веће 70 одсто, односно 425 одсто у односу на пре годину дана.

Истиче се да су штрајкови у француским рафинеријама прошлог месеца, уз очекиване европске санкције већ подигле цене у Ротердаму, главном европском "хабу" за трговину, на више од 80 америчких долара за барел, а цене су скочиле и у Сједињеним Америчким Државама уочи зимске сезоне.

"Високе цене дизела подстичу инфлацију, додатно притискајући светску економију и глобалну потражњу за нафтом. Процењује се да ће се потражња повећати за 2,1 милиона барела дневно до краја године, пре него што успори на 1,6 милиона барела дневно следеће године", наводи се у извештају.

На успоравање, односно на потрошњу, снажно утичу слабљење кинеске економије, енергетска криза у Европи и јак долар.

Уз то, залихе дестилата су на минимуму коју није виђен више деценија, истиче ИАЕ.

Глобално посматрано, резерве нафте опале су за 14,2 милиона барела у септембру. Залихе природне нафте за индустрију земаља ОЕЦД-а мање су за осам милиона барела, државне залихе за 37,4 милиона барела, док су укупне залихе ОЕЦД-а пале испод 4.000 милиона барела, први пут од 2004. године, наводи се у извештају.

ИАЕ наводи да ће, када ступе на снагу санкције ЕУ на руску нафту и деривате, европске земље које су увеле забране морати да надокнаде додатних 1,1 милиона барела дневно природне нафте и милион барела дневно дизела, нафте и лож уља, колико су увозиле ових руских енергената до октобра.

Очекује се да од почетка четвртог квартала ове године до краја 2023. нови капацитети рафинерија допринесу тржишту са 2,7 милиона барела нафте дневно, што би могло да умањи последице смањивања извоза из Русије због санкција, констатује ИАЕ.

Даље преусмеравање трговине требало би да смањи притисак, али посебно брине мањак танкера, нарочито пловила опремљених да врше испоруке из балтичких лука током зиме.

"Надметање за неруске бареле дизела биће оштро, а земље ЕУ мораће да лицитирају за испоруке из САД, Блиског истока и Индије и преотму их од њихових традиционалних купцима. Повећање капацитета рафинерија помоћи ће да попусте тензије на тржишту око дизела", наводи ИАЕ.

Што се тиче руске сирове нафте, највећи купци били су Кина, Индија и Турска.

Руски извоз нафте порастао је у октобру на 7,7 милиона барела дневно, задржале су се испоруке у ЕУ, Кину и Индију, а мањи приливи у Турску надомештени су у повећању ка дестинацијама које, како пише у извештају, тек треба да буду идентификоване.

Извоз природне нафте ка ЕУ мањи је у односу на период пре руско-украјинског конфликта за милион барела дневно, док је извоз деривата нафте мањи за 300.000 барела дневно.

Руски приходи од извоза порасли су за 1,7 милијарди долара на укупно 17,3 милијарди долара.

Тржишта дизела већ су се суочавала са несташицом, и пре него што је руска војска прешла границе Украјине, због смањења капацитета производње изазваних пандемијом ковида 19. У постпандемијском периоду 2021. потражња за дизелом и бензином поново је порасла, а за следећу годину предвиђа се нови пад.