Студија о дознакама из Швајцарске: Срби најчешће шаљу новац породици, Португалци на штедне рачуне

Швајцарска спада у ред земаља у свету из којих мигранти шаљу највише новчаних дознака у матичне земље, било да би издржавали породицу, родбину и пријатеље, или да га пребацују на свој штедни рачун, на пример за куповину неке некретнине.

На првом месту по укупном износу су Британци, док Португалци чешће шаљу мање суме, а имигранти из Србије ближи су дну табеле, показује истраживање Траншвиш универзитета из Цириха и Луцерна.

Просечни износ се такође веома разликује у зависности од националности. 

Мигранти из Велике Британије у просеку шаљу око 4.000 швајцарских франака годишње. Следе Португалци са 2.200 и Немци са 1.100 швајцарских франака. У нижем делу спектра су Италијани са 650 франака, имигранти из Србије са 460 и из БиХ са просечна 324 франка.

Истраживање је било фокусирано искључиво на европске мигранте и у њему је учествовало око 3.000 особа пореклом из Босне и Херцеговине, Италије, Немачке, Португала, Србије и Велике Британије.

Истраживање је показало да управо грађани Србије и БиХ новац најчешће шаљу да би помогли породицу и пријатеље, док Португалци новац најчешће пребацују на свој рачун у Португалу. Код Британаца и Немаца установљена је мешавина оба разлога.

Приликом избора земаља водило се, како се наводи, рачуна да постоји довољно велика хетерогеност у погледу географске удаљености земаља, њихове привредне развијености, и у образовном профилу учесника анкете.

У анализи се наводи да новчане дознаке најчешће имају важну улогу за осигурање животног стандарда и да се зато најчешће повезују са мигрантима из земаља глобалног југа, а далеко мање са онима из европских земаља. Оцењује се и да је миграција између европских земаља и даље тема која није довољно проучена.

Показало се и да ти мигранти из европских земаља редовно шаљу новац у своје земље.

"У просеку, 21 одсто учесника анкете то чини барем једном годишње", рекао је главни аутор истраживања Јерг Ресел.

Од странаца који живе у Швајцарској, новчане дознаке најмање једном годишње у домовину шаље 29 одсто Британаца, 30 одсто држављана БиХ, 40 одсто држављана Србије и 46 одсто Португалаца.

Испод просека су држављани Немачке (15 одсто) и Италије (13 одсто), али је узрок и тај што је из те две земље испитан и већи број особа које су већ друга генерација у Швајцарској, пише у истраживању.

Представници друге генерације имиграната по правилу ређе шаљу новац у земље порекла, јер су већ и слабије социјалне везе са земљом порекла родитеља, појаснио је професор социологије Ресел.

Иако истраживање јасно показује да број и висина новчаних дознака зависе од успешне интеграције у швајцарско тржиште рада, а тиме и од висине прихода, неке разлике између група испитаника не могу се објаснити искључиво економским критеријумима, наводи се у истраживању.

"Новчане дознаке зависе и од моралних норми и веза људи са домовином. Велика ја вероватноћа да ће људи са члановима породице, некретнинама у земљи порекла и са снажнијом моралном обавезом да помогну породицу чешће слати новац", оценио је Ресел.

Он је, међутим, нагласио да то "нема никакве везе са тим да ли је неко интегрисан у швајцарско друштво" и да новчане дознаке нису никакав знак неуспешне интеграције.