Широм Немачке, грађевински радници суочавају са колапсом своје индустрије који прети да има шире последице у највећој европској економији.
Многи су се прогласили несолвентним, умањујући изгледе канцелара Олафа Шолца да испуни циљ о изградњи 400.000 нових домова годишње како би се ухватио у коштац са кризом приступачности станова у неколико највећих градова у земљи.
Прошле недеље, савезна влада је интервенисала, откривши пакет мера усмерених на убрзање изградње кућа смањењем бирократије. Представници индустрије виде одговор као корак у правом смеру, али су забринути да мере нису довољно јаке и да ће увођење бити сувише споро.
Након деценијског бума подстакнутог снажном потражњом, јефтиним кредитима и ниским трошковима сировина, немачки грађевинари се сада суочавају са оним што Гереон Фрауенрат, генерални директор грађевинске компаније "Фрауенрат груп", описује као "савршену олују".
Сировине су сада скупље за преко 40 одсто него пре пандемије – највећи пораст у Европи. Сектор такође мора да се носи са 10 узастопних повећања каматних стопа од стране Европске централне банке. Иако земља још увек има недостатак одговарајућих станова и кућа, посебно у већим градовима, повећан трошак задуживања доводи до тога да многи потенцијални купци испадају из приче.
Резултат је разарајући губитак самопоуздања који је довео до тога да је тржиште стамбених некретнина у земљи међу најлошијим у Европи.
Цене кућа су у другом кварталу пале за 10 одсто на годишњем нивоу. У октобру је 22,2 одсто компанија пријавило отказане пројекте — највише од 1991, од када се води евиденција.
Грађевинска производња је порасла за више од 16 одсто између првог квартала 2015. и почетка 2022. Како је потражња порасла због ниских стопа и релативно слабих стандарда кредитирања, цене кућа су у том периоду порасле за 66 одсто, према статистичкој канцеларији ЕУ Еуростат.
Сада проблеми у сектору, који је чинио више од 5 одсто БДП-а 2021. године, доприносе прогнозима према којима је Немачка пала на дно ММФ-овог рангирања водећих економија.