Економија
Мађарски систем наплате путарине и у Србији
Министар саобраћаја Горан Весић је рекао да ће се систем наплате путарине примењивати на фреквентним саобраћајницама првог Б и другог Б реда и да се односи само на камионе тежине преко 7,5 тона
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић потписао је данас у Палати Србија Споразум о сарадњи у области електронске наплате путарине са министром грађевинарства и саобраћаја Мађарске Лазаром Јаношем. Весић је рекао да је овај споразум доказ колико две земље блиско сарађују.
"Наши мађарски пријатељи имају систем наплате путарине и заштите локалних путева већ дуже времена. Данас смо овим споразумом договорили да тај систем почне да ради и у Србији", рекао је Весић.
Он је истакао да ће се систем наплате путарине примењивати на фреквентним саобраћајницама првог Б и другог Б реда које нису ауто-путеви и да се односи само на камионе тежине преко 7,5 тона.
Као што је РТ Балкан већ писао, у жељи да теретњаке преусмере са магистралних саобраћајница на ауто-путеве, из Министарства саобраћаја припремају нови систем наплате путарине и на путевима нижег реда.
Возачи који робу превозе између Београда и Чачка, морају да издвоје 2.910 динара ако иду ауто-путем, па многи и даље јуре Ибарском магистралом, како би избегли тај трошак. Надлежни очекују да ће, када наплата почне, возачи ипак бирати вожњу ауто-путем.
У ЈП "Путеви Србије" за РТ Балкан кажу да је предвиђено парцијално увођење система наплате путарине на путевима нижег реда, градским обилазницама и брзим саобраћајницама, а да су до сада рађене анализе које су обухватиле око 3.200 километара путева на којима је у блиској будућности потребно увести наплату путарине за возила четврте категорије.
"На тај начин ћемо омогућити да се заштите локални путеви пошто је већина њих под притиском. Осим саме наплате имаћемо и мерење осовинског оптерећења у асфалту што значи да ћемо моћи да заштитимо наше путеве", рекао је министар.
Како је истакао, већина камионџија који користе локалне путеве, преоптерећује своје камионе и на тај начин додатно уништавају путеве. Он је нагласио да не постоји ни једна европска земља са којом Србија има бољу сарадњу него са Мађарском.
"У наредних четири до пет година неће бити ни једне земље у суседству са којим ће Србија бити боље саобраћајно повезана од Мађарске. То је доказ наше сарадње", рекао је Весић.
Као република, рекао је Весић, очекујемо да од овог система у првог години зарадимо око 100 милиона евра, који ће бити уложени у локалне путеве.
Мађарски министар је рекао да ће предати Србији пројекат развоја на основу којег ће моћи да изгради сопствени систем наплате путарине.
"То ће донети приходе које ће Србији моћи да уложи у одржавање путева нижег реда", нагласио је мађарски министар.
Како је истакао, Мађарска на Србију гледа као на стратешког савезника.
"Главни циљ наше сарадње је да Мађарска буде излаз ка западу. Зато је неопходно да на српско-мађарској граници буде јефтинији, ефектнији и бржи пролазак", рекао је Јанош.
Он је истакао да преко граничног прелаза Хоргош прелази велика количина робе.
"Потребна је обострана сарадња. Одлучили смо да је на граници између Србије и Мађарске потребно изградити нове граничне прелазе", рекао је мађарски министар.
Како је истакао, Мађарска ће изградити нови мост на Дунаву код Мохача и реконструисаће три гранична прелаза са Србијом. Додао је да се нада да ће и након избора бити настављена сарадња две владе.
Весић је подсетио да ускоро бити пуштена и брза пруга од Београда до Будимпеште која ће се наставити до Скопља и Софије, а касније до Истанбула и Солуна, као и да ће током овог месеца бити пуштена у рад пруга од Суботице до Сегедина.
"Бићемо повезани и са брзом саобраћајницом која почиње од Бачког брега. Имаћемо три равноправна гранична прелаза", рекао је министар.
