Смрт европске петрохемијске индустрије: Извесна затварања 2024. године

Производња европске петрохемијске индустрије последњи пут је била на овако ниским гранама давне 1975. након прве нафтне кризе. Разлог томе је што је ова индустријска грана енергетски веома захтевна, а Стари континент је решио да се лиши јефтиног руског гаса и нафте на којима је и почивала њена привредна снага.

У Европи је природни гас око пет пута скупљи него у Сједињеним Државама, тако да је исплативије тамо купити етилен па га превести преко Атлантика и потом га прерадити него производити на континенту – и управо то компаније раде, преноси "Блумберг".

Резултат је: пад економске активности у Европи, као и трговине хемијским производима у ЕУ и последично губитак радних места и све мања енергетска сигурност.

Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА), потрошња тешке нафте/лигорина у Европи ове године биће најмања у претходних 48 година – 34,2 милиона метричких тона. Користи се мање 18,5 одсто у односу на пре ковида, и скоро 40 одсто мање од максимума свих времена постављеног пре две деценије.

Гиганти индустрије који нафту и гас претварају у хемијске прерађевине раде неекономично – у последњим кварталима пословали су на 65-75 одсто капацитета прераде (све испод 90 одсто у нормалним околностима представља разлог за забринутост, 85 одсто је лоше, док се 80 одсто сматра катастрофом).

Руководиоци хемијске индустрије тврде да се новац не може губити унедоглед – зато су затварања извесна 2024. године.

ИЕА је увијено саопштила да је све теже видети како петрохемијска индустрија континента може да поврати снагу коју је имала.

"Блумберг" иде корак даље – европски петрохемијски сектор се никад неће опоравити.