Да ли су антенски стубови стратешка инфраструктура и има ли смисла да их "Телеком Србија" прода, а потом да плаћа њихово рентирање, главна су питања која су отворена после објаве да их је купила британска компанија "Актис ГП", иза које стоје Светска банка и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).
Иако се државна компанија позива на примере других телекомуникационих оператера, из Америке и других земаља, које нису власници ове "опреме", део стручне јавности сматра да нема разлога да се "Телеком" одрекне антенских стубова и инсистира на томе да је у питању стратешка инфраструктура.
Изградња и одржавање антенских стубова је у САД одувек сматрана грађевинским бизнисом и поверавана је компанијама које се баве некретнинама, а и оператери у Европи су преузели тај пословни модел.
Из "Телекома Србије" тврде да и они само прате тај тренд и да није у питању стратешка инфраструктура, јер компанија не продаје своје базне станице и телекомуникациону опрему, већ само стубове, који су, како истичу за РТ Балкан, грађевински, а не телекомуникациони бизнис.
"Продаја стубова је европски и светски тренд, присутан већ дужи низ година. У САД телекомуникационе компаније никада нису ни биле власнице стубова, већ су то биле фирме које се баве грађевинарством. У Европи су највећи телекомуникациони оператори већ продали своје стубове, обезбеђујући додатна средства за фокусирање на свој телко (телекомуникациони - прим. аут) бизнис, што ће такође урадити и 'Телеком Србија'. Тренд трансформације овог бизниса је увелико у току како у свету тако и у Европи и телеком оператори се све више фокусирају на корисника, и оно што им није основна делатност фактички аутсорсују (изнајмљују)", наводе из "Телекома".
Компанија ће, дакле, наставити да користи стубове и након што их прода, а за то ће плаћати накнаду.
Из "Телекома" напомињу да стубови нису предуслов за постављање базних станица, посебно не у градовима, и додају да у Београду постоји више стотина базних станица које се не налазе на стубовима. Ипак, на већини локација у Србији су они неопходни, а вероватно још неко време неће бити превазиђени ни са увођењем нових технологија.
На питање да ли је у плану постављање нових стубова на другим локацијама и да ли ће се тиме бавити "Телеком" или компанија која купује постојеће антенске стубове, они наводе да ће при избору нових локација "Телеком" моћи да бира најадекватнија решења.
"То могу бити неки постојећи објекти, али и нови стубови, које ће та компанија изградити за нас, јер уговор то подразумева. У овом случају то је много исплативије за 'Телеком', јер неће морати да улаже у изградњу и одржавање стубова. Стубови нису предуслов за постављање базних станица у насељеним местима, док ће ван насељених места имати и даље своју улогу, односно значај. Наши партнери у овом послу, који ће од нас купити стубове, свакако ће, развијајући свој бизнис модел, наставити и са изградњом и са одржавањем стубова, што је и њихова уговорна обавеза", наводе из "Телекома" за РТ Балкан.
Они напомињу да развој 5Г мреже подразумева и много других ствари поред саме изградње стубова, и додају да ће те активности бити у фокусу компаније и у наредном периоду како би корисницима пружили врхунско искуство коришћења мобилне мреже пете генерације.
Смиљанић: У питању је стратешка инфраструктура
Професорка Електротехничког факултета у Београду Александра Смиљанић, министарка за телекомуникације у Влади Србије 2007-2008. године, каже да се на антенске стубове постављају базне станице, не само "Телекома" већ и других телекомуникационих компанија, и да нема дилеме да је то стратешка инфраструктура.
"Раније је 'Телеком' другим компанијама изнајмљивао те стубове. Када их прода, мораће после да плаћа њихов закуп. То је основна инфраструктура и није примерено да то продају, јер теоријски њих власник стубова може да избаци или да дигне цену рентирања, тако да стубови за базне станице и припадајуће локације јесу од стратешког значаја", каже Александра Смиљанић за РТ Балкан.
Она напомиње да антенски стубови не губе на значају са увођењем нових технологија, већ напротив, да је тренд да се број базних станица повећава.
"Тренд је да се повећава број базних станице, али је питање да ли ће телекомуникациони оператори имати новца за такве инвестиције и да ли ће оне бити оправдане. Постоји у јавности такође велики отпор према изградњи нових базних станица због бриге да лоше утичу на здравље. И то је разлог да се чувају локације са стубовима које су већ одобрене од стране институција, али и јавности", каже професорка Смиљанић, објашњавајући да су стубови који су предмет продаје од кључног значаја за мобилне комуникације.
Она каже да некада велике фирме ограничавају одржавање претходних технологија, и оператори немају избор него да користе нову опрему и да се ускладе са захтевима. Ипак, то нема везе са продајом антенских стубова на које се постављају базне станице различитих генерација.
Александра Смиљанић истиче да се корисници опредељују за кабловског оператора према понуђеном ТВ програму и да су и "Телеком" и СББ приморани да купују скупе програме да би их привукли, као што је "Телеком" дао огроман новац за фудбалске утакмице.
"Држава је пустила да телекомуникационе компаније нуде и свој садржај. Мали телекомуникациони оператори су се бунили због тога, јер не могу да конкуришу и да купују програме који коштају милионе евра. Многе мање компаније су и нестале, вероватно из тих разлога. Таква поставка система је погрешна, јер, велике компаније сада новац улажу у програме, а занемарују инфраструктуру. То није само проблем 'Телекома' већ и постојеће регулативе", каже Александра Смиљанић.
Ко је "Актис ГП"?
"Телеком" је потврдио да је у преговорима за продају укупно 1.827 антенских стубова, од којих се 995 налази у Србији, 725 у Босни и Херцеговини и 107 у у Црној Гори.
"Актис" је приватна инвестициона компанија из Лондона, а у име 400 партнера управља са 13 милијарди долара имовине. Како се наводи на сајту компаније, она улаже у различите секторе у земљама у развоју широм света, махом у енергетску, дигиталну и саобраћајну инфраструктуру, некретнине и приватну имовину.
Компанија је основана 2004. године, када је тадашња британска влада под вођством премијера Гордона Брауна, дозволила запосленима у државном инвестиционом фонду за развој, Си-Ди-Си, да одвоје и откупе део фонда, како је објавио британски "Гардијан". Држава је у новој компанији имала удео од 40 одсто.
Британска влада је свој део у компанији продала 2012. године менаџерима "Актиса" за осам милиона фунти и удео у будућем профиту фирме.
Ова инвестициона компанија, према писању "Бирна" новац би требало да добије, између осталог, и од Међународне финансијске корпорације (International Finance Corporation, IFC), кредитне институције Групе Светске банке. Одлуку о улагању 75 милиона америчких долара за куповину имовине "Телекома", борд Међународне финансијске корпорације требало би да донесе дан после избора у Србији – 18. децембра.