Стране компаније су наставиле интензивно да улажу у Србији и у првих десет месеци су уложиле 3,7 милијарди евра, што је за око осам одсто више него прошле године. Кинеске инвестиције, иако највеће појединачне, преполовљене су у односу на прошлу годину, док је Немачка, традиционално наш дугогодишњи највећи инвеститор, уложила свега 117,6 милиона евра.
Према званично објављеним подацима за девет месеци 2023. године, прилив страних директних инвестиција (СДИ) у Србију је износио 3,2 милијарде евра (нето СДИ три милијарде евра). Прелиминарни подаци за октобар указују да је тај прилив, посматрано од почетка године закључно са октобром, премашио 3,7 милијарди евра, кажу за "Блумберг Адрију" у Народној банци Србије.
Да ли ће достићи прошлогодишњих рекордних 4,4 милијарде евра, остаје да се види.
Како истичу, НБС конзервативно пројектује приливе од СДИ и, према њиховој последњој пројекцији за ову годину, пројектован је прилив СДИ у Србију од око четири милијарде евра, односно око пет одсто БДП-а.
"Међутим, кретања у досадашњем току године и наше нове процене за преостали део године указују да ће тај прилив готово сигурно бити већи од пројектованог, односно премашиће четири милијарде евра", кажу у НБС.
Убедљиво највише инвестиција долази из ЕУ, али и азијске земље, пре свега Кина, повећавају улагања у нашој земљи. Однос је отприлике два према један, јер прилив из европских земаља износи 65,8 одсто, а из азијских 32,3 одсто.
Посматрано по земљама, током прва два тромесечја 2023. највећи приливи СДИ у Србију забележени су из Кине (592,6 милиона евра), Холандије (414,7 милиона евра), Румуније (124,5 милиона евра), Велике Британије (122,5 милиона евра), Немачке (117,1 милион евра) и Аустрије (113,6 милиона евра).
Ипак, треба имати у виду да из Холандије могу долазити значајна улагања и због чињенице да поједини страни инвеститори због пореских олакшица своја улагања реализују из подружница у Холандији, иако је седиште матичне компаније у другој земљи.
Румуни претекли Немце
Занимљиво је да је Румунија ове године по инвестицијама испред Немачке, која важи за највећег инвеститора у Србији. Немачке компаније су у последњих десет година овде инвестирале више од четири милијарде евра и запослиле око 80.000 људи, али очигледно да су бог рецесије, ове године мање улагале.
Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка енергетике, недавно је на представљању Беле књиге за 2023. рекла да је прилика за Србију то што се враћају европски инвеститори, који се удаљавају од азијских тржишта због прекинутих ланаца снабдевања и логистичких проблема, али и инвеститори из Азије који су заинтересовани за регион Западног Балкана.
Као што је познато, Кина последњих година повећава инвестиције у Србији јер јој се због чињенице да нисмо чланица ЕУ, а имамо споразуме о слободној трговини са ЕУ и Русијом, отвара могућност да одавде извози на тржиште ЕУ, које је њен крајњи циљ.
Велики део СДИ у Србији усмерен је ка разменљивим секторима, а највећи део инвестиција је усредсређен у извозно оријентисана предузећа, пре свега у прерађивачкој индустрији. Иако Србија очекује мањи прилив СДИ у наредним годинама, она наставља да 2024. субвенционише привлачење страних инвестиција са 26,3 милијарде динара, што је за милијарду и по више него ове године.