Економија
Јагма за златом се наставља: Србија има рекордне резерве, НБС чува више од 3.000 златних полуга
Прошла година је била рекордна када је реч о потражњи централних банака за куповином злата, а вицегувернер Народне банке Србије Никола Драгашевић каже да су ти трендови и у овој години настављени, што је потврдио и последњи квартал
Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Никола Драгашевић изјавио је данас да су девизне резерве Србије на крају октобра износиле рекордних 24,4 милијарди евра и да централна банка има и рекордне резерве злата од 39,5 тона које су између 2,3 и 2,4 милијарде евра.
"Посебно динамичан раст тих златних резерви забележен је у претходних 11 година и оне су повећане 2,5 пута количински, а готово четири пута у вредности с обзиром да су 2012. оне износиле око 0,6 милијарди, а сада износе 2,4 милијарде евра", рекао је вицегувернер.
Драгашевић је навео и податак да Србија сада има више од 3.000 полуга злата, док је 2012. у трезорима НБС било свега нешто изнад 1.000 полуга.
Према његовим речима, централна банка Србије је у претходних 11 година повећала своје златне резерве на међународном тржишту, али и из домаће производње. Вицегувернер је додао и да потражња за златом на глобалном нивоу, последњих година расте, јер је, како истиче, злато добар чувар вредности и да у инфлаторним периодима тај племенити метал добија на значају, односно на својој вредности.
"Сваки пут када постоји повећана неизвесност, а у претходне четири године, почевши од 2020, било је много криза једна за другом, злато добија на вредности. Живимо у амбијенту повећане глобалне неизвесности, па је стога очекивано да злато добија на вредности", казао је Драгашевић.
Навео је и да је 2022. година била рекордна када је реч о потражњи централних банака и њихових куповина злата и да су ти трендови и у овој години настављени, што је потврдио и последњи квартал.
Драгашевић је појаснио и да се када се прича о централним банкама и златним полугама, мисли о монетарном злату које треба да задовољи највише стандарде квалитета, односно финоће или чистоће које морају бити минимално 99,5 процената злата у полугама, док је у НБС квалитет тих златних полуга виши, тачније у тим златним полугама има 99,99 одсто злата.
На питање да ли би грађани требало да размисле да штеде на овај начин, вуцегувернер каже да НБС и гувернер увек инсистирају на томе да никада не дају препоруке, јер је одлука о инвестирању или депоновању одређених депозита на штедњи индивидуална одлука сваког појединца.
"Ми транспарентно дајемо податке о томе шта је доступно од инвестиционих алтернатива, какве су предности и ризици различитих инвестиционих алтернатива улагања, било да је реч о штедњи, о инвестирању у злато, некретнини или неки други облик активе. Јако је важно да грађани, када доносе своју индивидуалну одлуку, имају у виду све предности и ризике тог улагања", нагласио је вицегувернер.
