Златна грозница тресе централне банке: Долар све више губи свој сјај

Потражња за златом порасла је 2022. године на највиши ниво у протеклих десетак година, подстакнута "колосалним" куповинама централних банака жељних да, у временима геополитичких преокрета, дистанцирају своје резерве од долара, пише "Фајненшел тајмс".

Годишња потражња за златом порасла је за 18 одсто прошле године на 4.741 тону, што је највећа количина од 2011, подстакнута 55-годишњим максимумом у куповини централних банка, показују подаци Светског савета за злато (ВГЦ).

Многи аналитичари објашњавају "златну грозницу" жељом централних банака да диверзификују резерве у односу на долар након што су САД замрзле руске резерве деноминиране у тој валути као део својих санкција Москви.

"Фајненшел тајмс" преноси интересантан податак да су поучене искуством  економске кризе 2008. године, централне банке од 2010. почеле масовно да купују злато "дотеравши" своје куповине на вишедеценијски максимум.

Кришан Гопол, виши аналитичар у ВГЦ-у, рекао је да је недостатак "ризика друге стране" кључна привлачност злата за централне банке, у поређењу са валутама које су под контролом страних влада.

Само око једне четвртине куповина централних банака у четвртом кварталу пријављено је Међународном монетарном фонду. Пријављене куповине у 2022. предводиле су Турска која је купила скоро 400 тона, Кина, која је пријавила да је купила 62 тоне у новембру и децембру, и земље Блиског истока.

Аналитичари индустрије злата верују да остатак отпада на централне банке и владине агенције у Кини, Русији и на Блиском истоку, што може укључивати државне фондове.

Џејмс Стил, аналитичар племенитих метала у ХСБЦ-у, каже да је "диверзификација портфеља главни разлог" због којих централне банке оптерећене америчким доларима купују злато, нарочито у тренутку када се земље од Кине и Русије до Индије и Бразила залажу за регулисање већих трговина у другим валутама, од употребе локалних "јединица" до стејблкоина подржаног златом и нове резервне валуте БРИКС-а.