Споразум о санкцијама договорен пре годину дана укључивао је горњу цену од 60 долара по барелу за руску нафту, што је 24 долара испод просечне тржишне цене у последњих 12 месеци.
Имао је за циљ да ускрати Русији средства за финансирање специјалне војне операције у Украјини, али "Блумберг" пише да је уместо тога, подстакао уносан посао за мноштво трговаца и бродских компанија којима је тешко ући у траг, јер "чак 11 милијарди долара годишње испари између тренутка када нафта напусти Русију до тренутка када стигне до купаца".
Граница цене је структурисана тако да спречи компаније да пружају Русији услуге као што су транспорт и осигурање када се нафта продавала за више од 60 долара. Истовремено, Европска унија је забранила скоро сав увоз нафте из Русије, која је до тада била главни снабдевач блока, гурајући Москву у наручје два доминантна купца: Кине и Индије.
План санкција је замишљен као начин да се ограниче руски приходи од нафте без изазивања скока глобалних цена енергије.
Нуспродукт је преобликовање финансијске архитектуре трговине нафтом и поморске трговине на начин за који неки стручњаци кажу да би могло бити тешко преокренути на крају сукоба или након евентуалног укидања постојећег режима санкција.
То је повећало страх од еколошке катастрофе и оставило отворена врата за ове невидљиве нафтне фондове који се враћају у Кремљ за, како наводи "Блумберг", финансирање сукоба у Украјини.
Флота у сенци
Упркос привременим знацима да Запад реагује како би покушао да осујети руски извоз, власти у Грчкој тврде да су немоћне да спрече ове тајне поморске активности које се одвијају тик уз обалу ове земље. Шпанија, још једна држава чланица ЕУ, успела је да заустави сличну активност.
Радећи под ограничењем цена, бродови у грчком власништву су ове године претоварили више московске нафте од ривала из било које друге појединачне земље осим саме Русије. Према подацима о испоруци, грчки бродови су превезли 20 одсто свих руских испорука нафте до сада у 2023. и скоро трећину њеног извоза водеће нафте типа Урал.
Све већи значај флоте у сенци је очигледан, она је ове године превезла око 45 одсто руске нафте. Власници бродова и трговци који су укључени помогли су Русији да се преброди тешкоће пакета санкција који је првобитно био оглашен као агресиван потез којим се по први пут намеће ограничење цена за главну робу којом се тргује на међународном нивоу.
Ипак, руски приходи од њених главних извора нафте, скоро су се удвостручили између априла и октобра. Руски нето приходи од нафте од 11,3 милијарде долара у октобру чинили су 31 одсто укупног нето прихода државног буџета за тај месец, према прорачунима "Блумберга" који су засновани на подацима руског министарства финансија.
То је било највише од маја 2022. и премашило је било који месец у години пре почетка сукоба у Украјини, што је у почетку изазвало огромну волатилност националног извоза.
Руске компаније и власници флоте у сенци заједно су превезли више од 70 одсто руске нафте у првих девет месеци 2023. године, омогућавајући Москви да задржи контролу над својим извозом и да прогресивно повећава цене. С обзиром на то да је Русија ове године извезла близу 3,5 милиона барела нафте дневно, то значи да око 11 милијарди долара иде преко анонимних трговаца, или непознатих шпедитерских компанија.
Компаније којима је тешко ући у траг
Пре фебруара 2022. године, највећим делом руске нафте управљало је неколико супер-моћних трговаца који су радили на локацијама попут Лондона и Женеве. Компаније које су напустиле трговину руском сировом нафтом, недуго након почетка сукоба, заменила је армија мањих компанија са седиштем од Хонг Конга до Дубаија којима је теже ући у траг.
Кључно питање је, како пише "Блумберг", да ли Америка и њени савезници заиста желе да смање руске токове нафте, јер би то потенцијално довело до повећања глобалних цена горива у изборној години за Бајдена.
Ако то не ураде, а то је уверење многих трговаца нафтом и аналитичара, онда Москва има решења која може да употреби: од своје флоте у сенци до охрабривања западних пружалаца услуга да зажмуре пред потенцијално лажним уверењима трговаца о цени по којој купују нафту.
"Креатори политике су увек имали двоструке циљеве: одржати тржиште добро снабдевеним, али смањити приход Русије по барелу. Чини се да је јасно да је први приоритет предност. Циљане мере спровођења су се повећале у последњих шест недеља, али у великој мери Русија је већину свог извоза сирове нафте и производа склонила ван лаког домета санкција Г-7", рекао је аналитичар Бен Кејхил.