Економија
Земља сељака или програмера: Информационе технологије јаче од пољопривреде
Пре две године извоз информационо-комуникационих услуга (ИКТ) по први пут је премашио извоз пољопривреде. Ове године, судећи по прва три квартала, овај сектор ће прескочити пољопривреду и по створеној бруто додатој вредности, која улази у обрачун БДП-а
Да ли је Србија и даље земља сељака на брдовитом Балкану или су се ствари промениле и постајемо земља програмера? Пре две године извоз информационо-комуникационих услуга (ИКТ) по први пут је премашио извоз пољопривреде. Ове године, судећи по прва три квартала, овај сектор ће прескочити пољопривреду и по створеној бруто додатој вредности, која улази у обрачун БДП-а.
За девет месеци ове године извоз ИТ сектора износио је 2,5 милијарде евра. То је за 32 одсто више него у истом периоду прошле године. Суфицит, односно разлика између извоза и увоза ових услуга за девет месеци износила је близу две милијарде евра.
С друге стране, према обрачуну БДП-а за прва три тромесечја, бруто додата вредност ИКТ у Србији износила је 2,7 милијарди евра. У сваком случају, за девет месеци ове године ИКТ је већ дао већи допринос БДП-у од пољопривреде која је остварила бруто додату вредност (БДВ) од 2,6 милијарди евра.
Услуге ИКТ сектора последњих десет година бележе фантастичан раст. Приходи од извоза 2013. године износили су 437 милиона евра, да би прошле године стигли до 2,7 милијарди евра и евентуално више од 3,5 милијарди ове године. Што се тиче извоза пољопривреде он одавно заостаје за ај-тијем. За десет месеци ове године он је износио 756 милиона евра. Ипак, ту се ради о примарној пољопривредној производњи. Укупан извоз пољопривреде и прехрамбене индустрије, за десет месеци је износио око три милијарде евра. То је за 31,4 одсто мање него у истом периоду прошле године.
Како преноси "Дневник", за разлику од информационих технологија, пољопривреда у великој мери зависи од климатских околности, али како смо видели претходне две године, на извоз и цене пољопривредних производа утичу у доброј мери геополитички фактори.
Агроекономиста Милан Простран очекује да ће извоз хране ове године бити на нивоу извоза ИКТ услуга, али истиче да се ради о потпуно различитим привредним секторима.
"Можда јесте занимљиво упоредити бројке, али те две области имају различит карактер. Код производње хране није све у новцу. Пољопривреда има стратешки карактер. Морате нахранити становништво, а свака земља тежи да буде што више прехрамбено самостална", каже Простран.
Поред тога, пољопривредну производњу и трговину карактеришу велике осцилације. Видели смо претходне две године како временски услови и суше могу да погоде пољопривреду. Али видели смо и како ратови утичу на снабдевање храном.
"Прошле године је цена пшенице била и до 416 долара по тони, а данас је 180 до 200. Кукуруз је коштао око 360 долара по тони, а данас је 120 до 130 долара. Прошле године смо видели како због сукоба у Украјини многе земље страхују да ли ће имати хране, како се забрањује извоз. Да је нама дозвољено да извозимо житарице прошле године по тим ценама и извоз би био много већи. Опет, да нисмо имали своју храну и морали да увозимо по тим ценама, морали би златом да је плаћамо", објашњава Простран.
Милован Матијевић, аналитичар ај-ти тржишта и власник "Минеко компјутерса" напомиње да допринос информационих технологија БДП-у на нивоу пољопривреде и није тако велики успех, јер је пољопривреда тек седма или осма привредна грана по уделу у националној економији.
