Економија
И ораси постају луксуз: Килограм на пијацама кошта скоро 2.000 динара, колико се исплати производња
Слаб принос, лош квалитет плодова и велика потражња за орашастим плодом подигли су цене на пијацама и у трговинским ланцима
Без обзира да ли је слава посна или мрсна, ораси су неизоставни састојак за спремање посластица, па зато и не чуди што им цена сваке јесени расте. Ове сезоне, међутим, достигла је рекордне нивое. На београдским пијацама килограм кошта од 1.000 до 1.500 динара, али у градовима попут Ваљева и Сремске Митровице продају се и за више од 1.600 динара, док су најскупљи у Зрењанину - где се, према подацима Републичког завода за статистику, могу купити по цени од 1.200 до чак 1.850 динара.
Пољопривредници кажу да је олуја која је летос захватила Србију "обрала" и орахе, а додатни проблем направила је и нова штеточина, орахова мува, која је десетковала род. Слаб принос, лош квалитет плодова и велика потражња подигли су цене на пијацама и у трговинским ланцима.
У Привредној комори Србије за РТ Балкан кажу да се орах у Србији гаји на 3.411 хектара, што представља повећање површина за 13,1 одсто у односу на 2021. годину. Лане је произведено 11.836 тонa ораха, односно 55 одсто више у односу на претходну годину, са просечним приносом од скоро три и по тоне по хектару.
"Највеће површине се налазе у општинама Ваљево, Краљево, Крагујевац, Кула и Брус. Велике површине под орахом у општини Кула су резултат подизања великих плантажних засада за време СФРЈ", кажу у ПКС.
Аграрни аналитичар Бранислав Гулан каже за РТ Балкан да се ове године поклопило више фактора, који су утицали да род буде мањи и напомиње да је таква ситуација због невремена иста и у другим земљама које се традиционално баве производњом ораха.
"У последњих 35 година, рекордан род који смо имали је био 27.554 тоне и то 2009., а то је 30,7 одсто од садашњег рода. Подаци показују да се засади слабо повећавају. Углавном смо принуђени на увоз и лешника и ораха. Производња хране нам је све скупља, а све више морамо да увозимо", наводи Бранислав Гулан.
Купујемо из Украјине, продајемо Црногорцима
Према подацима ПКС прошле године је извезено 56 тона ораха у вредности извоза од 251.000 евра. У односу на претходну годину количински извоз се повећао за 3,7 одсто, док се вредносно извоз повећао за 18,4 одсто. То је и даље, међутим, симболично у односу на увоз ораха. Само из Украјине Србија је купила више овог воћа него што је укупно извезла. У нашу земљу је прошле године увезено 260 тона ораха, а њихова вредност је била 670.000 евра. Највише овог воћа смо купили из Украјине и то 64 тоне, за 291.000 евра.
Колаче правимо и од ораха из Кине, а из ове земље смо увезли 51 тону у вредности увоза од 266.000 евра, док смо из Бугарске купили 37 тона за 329.000 евра. Орах увозимо чак и из Америке, као и из других земаља, али у мањој количини.
Домаћи орах се највише извозио у Црну Гору у количини од 34 тонe, а у вредности од 157.000 евра и у Румунију у количини од 20 тона, а у вредности извоза од 80.000 евра.
Колико се исплати садња ораха?
Власник расадника "Орах Латерал" Иван Газибарић каже да је слаб принос ове године подигао цену ораха. На то су, каже, утицали лоши временски услови у време опрашивања и нова штеточина, орахова мува, која уништава од 80 до 100 одсто плода. Он напомиње да је интересовање за саднице претходних година било велико, али да се ове године смањило. Очекује да ће тренд ширења ових воћњака наставити наредних година.
"Ове и следеће године сматрамо да ће се смањити садња због глобалне ситуације и поскупљења деривата и свега осталог. Претходних година је било много веће интересовање за саднице и надамо се да ће се тржиште стабилизовати. Ово је будућност воћарства, јер већи део посла може да се уради машински, тако да производња није захтевна. Довољан је један човек са добром механизацијом", објашњава Иван Газибарић.
Он наводи да се принос релативно брзо развија, у четвртој години после садње, а да пун род буде у осмој години. Орах не тражи посебне улове, али воли растреситу земљу, која није глиновита.
"У последње време се доста сади у Војводини. Држава субвенционише до 50 одсто. Да би човек могао од тога да живи, да би било исплативо, потребна су два хектара, да може да се заради солидна просечна плата на годишњем нивоу. Потребно је улагање по хектару од око 11.000 до 13.000 евра с тим што држава враћа део новца и за саднице и за наводњавање, тако да је бруто улагање око 9.500 евра по хектару", наводи Газибарић.
Он истиче да је одржавање садница ораха много јефтиније него код јабуке, крушке, шљиве, вишње и другог воћа. Друго воће захтева више хемијске заштите него орах, тако да је одржавање по хектару годишње и до три пута јефтиније, отприлике око 1.500 евра. Додаје да нема организованог откупа, али да има потенцијала да се и то у будућности промени с обзиром на огромну потражњу за овим орашастим плодовима у Европи, нарочито у Немачкој.
И док потрошачи траже рецепте за колаче са мање или без ораха, произвођачи су ипак задовољни. Нису много произвели ове године, али ће бар оно што је остало моћи да продају по солидној цени.
