Рибарство у Србији у кризи: Сав вишак рибе из ЕУ завршава код нас, плаћају својим фирмама да извозе

Пре петнаестак година у Србији је било рибњака на око 12.500 хектара. Данас ова производња заузима око 5.500 хектара, а количина рибе која се произведе у нашој земљи драстично је опала. Велике главобоље произвођачима задају рибокрадице, али и трошкови за воду.

Уз то, подстицаји за рибарство су далеко иза оних које имају наши конкуренти у окружењу. Потрошња рибе, такође, опада, а највиша је управо у време поста, поготово за Светог Николу и Бадњи дан.

Савети Ветеринарске инспекције: На ове ствари обратите пажњу када купујете рибу

Последњих година произвођачи рибе у Србији упозоравају на изузетно тежак положај у којем су се нашли. Многи рибњаци нису успели да преживе корону и намете државе. Од десетак великих шаранских рибњака који су постојали пре деценију и по, данас само три послују у пуном капацитету.

"Чак 90 одсто производње пласирамо на домаћем тржишту, а део рибе извозимо у Босну и Херцеговину и Северну Македонију. Врата Европске уније су нам 'затворена' јер сви вишкови са тих тржишта завршавају код нас. Наиме, државе, у том случају извознице, имају стимулативне мере за извоз рибе и ми као произвођачи смо врло често у својој држави неконкурентни иностраном производу, за који чврсто тврдим да не може да парира српском шарану по квалитету", каже Видак Милошевић, директор рибњака "Сутјеска".

Крађа рибе организовани криминал, ни дронови не помажу

Скромни износ прелевмана је, каже, једина заштитна мера државе према домаћем шарану. Уз то, питање је дана када ће бити укинут. Према његовим речима, стање у рибарству Србије је поражавајуће.

"Стимулативне мере у износу од 10 динара за килограм продате рибе су премале. Самим тим нам не дају простора да 'играмо' са нижом ценом на тржишту. Да не помињем да нису исплаћене за претходне две године. Бар 30 одсто износа који тражимо буде обустављен, јер поједини купци нису уписани у привредни регистар, а многи од њих су давно поднели захтев за то", објашњава Милошевић.

Шаран се, додаје, у Србији сматра скупим.

"То се може рећи ако се пореди са ослићем, вијетнамским сомом и сличним врстама рибе које му због ниже цене преотимају тржиште. Поређење нашег свежег шарана са поменутим врстама, била би увреда. Али, нажалост, у већини случајева, цена диктира тражњу", каже директор рибњака.

Колике су цене рибе и ораха током сезоне слава и пред Божићни пост?

"Ту су обавезе према Покрајинском секретаријату и Водама Војводине, које су далеко изнад свих у региону. По два основа ми годишње за то издвајамо више од 12 милиона динара. Имамо изузетно велике штете од корморана и осталих предатора, без икакве накнаде од стране државе. У последње време све већи проблем су крађе. Рибу више не краде сиротиња да би преживела, то је сада озбиљан 'бизнис", истиче директор рибњака у Сутјесци.

Борба са рибокрадицама је, објашњава, близу оне са ветрењачама.

"Трошкови опреме у коју улажемо су огромни. Осматрачнице, термовизије, возила, дронови, више од 20 људи укључено у чуварску службу... И када лопови буду ухваћени на делу, тужилаштво затаји. Крађа рибе у Србији је озбиљан организовани криминал", каже Милошевић.

Производимо пастрмку по глави становника

Да се производња рибе у Србији из године у годину смањује потврђује и Александар Стајчић, директор ДТД Рибарство.

"Производња шарана је на рекордно ниском нивоу, али нажалост због високих малопродајних цена та количина би требало да подмири потребе за шараном током поста и празника. Што се тиче производње пастрмке она је на годишњем нивоу толика да сваки становник Србије може да поједе једну рибу. То значи да све остале количине пастрмке увозимо", каже Александар Стајчић, директор рибњака из Бачког Јарка.

Пре петнаестак година рибњаци су заузимали више од 12.500 хектара у Србији, а сада свега око 5.500. Са великим проблемима рибњаци су се суочили током ковида.

Крум Анастасов, председник групације за рибарство ПКС и директор рибњака "Капетански рит" у Кањижи упозорава да је потрошња рибе у Србији изузетно мала и углавном сезонског карактера. Шарана, сома, пастрмку највише трошимо у време поста, поготово за Светог Николу и Бадњи дан.

"Грађанин Србије годишње поједе тек нешто више од три килограма рибе. У Европи је то 22 килограма, а у Јапану чак 60 до 70 килограма годишње. Слатководно рибарство којим се ми бавимо у Србији производи годишње између 6.000 и 7.000 тона рибе и то се потроши на домаћем тржишту. Јако мала количина иде у извоз и то у земље у нашем окружењу, али које нису чланице ЕУ", наводи Анастасов.

Он напомиње да, што се тиче количина које увозимо, годишње је то и до 85 посто потреба за рибом, кроз смрзнути програм, конзервирану рибу и програм на леду.

Стручњаци упозоравају да је све мање технолога који се баве овом производњом. Будући да се рибњаци гасе, факултети немају интерес да школују тај кадар, јер по завршетку студија ти људи немају где да се запошљавају.

Због чега држава допушта да рибарство у Србији полако нестаје и да ли ће бити предузете неке мере да се то спречи од ресорног министарства нисмо добили одговор.