У помами за златом преваранти виде прилику за себе: Опрезно са инвестирањем

Вредност инвестиционог злата је за само десет година скочила 110 одсто што је довело до раста потражње, а привукло је и многе трговце који желе да остваре лаку зараду. Зато надлежни и стручњаци упозоравају купце да буду опрезни и да улажу само код проверених продаваца инвестиционим златом, који дуго послују и на светском тржишту.

Анализа РТ Балкан: Колико новца грађани Србије чувају у банкама?

Како упозоравају, поједине фирме купце привлаче триковима и обманама, а међу њима је и издавање лажних сертификата, ниске марже између куповног и продајног курса, односно једна цена на сајту, а друга у трговини, као и продаја колекционарских и нумизматичких производа, или накита, који немају карактеристике инвестиционог злата.

Наглашавају и да једино куповином код регистрованог трговца, купци ће добити фискални рачун и фактуру који су доказ да фирма послује легално, као и да купује од великих трговаца који имају директан приступ ливницама, што је најсигурнији знак да ће купити прави производ.

Куповином код регистрованих трговаца, додају да купци имају право на информације за прави избор између понуђене робе, али и да пријаве некоректно пословање или случај несаобразности робе.

Подсећају и да је за увоз и извоз овог племенитог метала надлежно Министарство унутрашње и спољне трговине, које издаје дозволе, док њихова тржишна инспекција реагује у случају некоректног понашања трговаца и кршења Закона о заштити потрошача, али не контролише квалитет злата.

Наш избор

И држава, и грађани ослањају се на злато у кризним временима: Грађани са плочица прешли на полуге

Наводе и да од како је 2021. укинут Закон који је обавезивао да злато које улази у земљу прође проверу Дирекције за мере и драгоцене метале, више не постоји системска контрола квалитета и да то грађани, сада када посумњају, једино о свом трошку то могу да провере.

Георги Христов из компаније "Тавекс злато и сребро" открива неке од најчешћих трикова несавесних трговаца жутим металом и апелује на купце да буду опрезни. Лажни сертификати, ниске марже између куповног и продајног курса, једна цена на сајту, а друга у трговини, као и продаја колекционарских и нумизматичких производа, или накита, који немају карактеристике инвестиционог злата, само су неки од трикова и обмана којима се служе овакви трговци.

"Једна од честих превара су 'сертификати' које својим клијентима издају за конкретне производе. Треба знати да по закону само рафинерија или ковница новца која је произвела дати производ има право да изда сертификат. Сви остали немају никакав значај, нису доказ садржаја чистог злата нити аутентичности, али их поједини продавци користе као мамац да задобију поверење на непоштен начин. Инвестиционе златне полуге поседују сертификате на својим паковањима. Оне имају серијски број који је угравиран на полугу и налази се и на паковању. Ова два елемента су нераздвојна", објашњава Христов.

Анализа РТ Балкан: Шта значи рекордан ниво девизних резерви и где Србија чува своје злато?

Према подацима Министарства трговине током 2023. године 14 привредних друштава добило је дозволу за увоз инвестиционог злата.

У Министарству спољне и унутрашње трговине напомињу да Тржишна инспекција има велики број редовних и ванредних инспекцијских надзора са циљем спречавања сиве економије и истичу да потрошач који је обманут, може да се обрати тој инспекцији, која ће, ако је потребно, покренути ванредни инспекцијски надзор и предузети мере из своје надлежности.

Они апелују на купце да пазаре само код регистрованих трговаца, јер у супротном ризикују да плате робу која не одговара понуди и при том изгубе новац.

У саопштењу се наводи и да је попут многих светских банака и Народна банка Србије (НБС) повећала своје златне резерве, које су сада достигле рекордних 40 тона, укупне вредности 2,4 милијарде евра.