У Србији је протеклих месеци опала потражња за некретнинама, али у агенцијама кажу да за сада то није значајније утицало на цене квадрата. Поједини станови у огласима су сада јефтинији од 10 до 30 одсто, али стручњаци сматрају да је до тих корекција дошло, јер су они који су нереално проценили вредност своје некретнине сада цену ускладили са тржишном.
Опоравак тражње се очекује половином године, а раст тржишта тек 2025. Иако се потенцијални купци надају паду цена, и инвеститори и агенти за некретнине спомињу само стагнацију, односно очекују да ће оне остати на тренутном, високом нивоу, док се значајније појефтињење квадрата, бар за сада, не назире.
Стручњаци за некретнине очекују да ће каматне стопе почети да падају у другој половини ове године, прогнозирају благи пад цена најскупљих станова и кућа и стабилне цене осталих некретнина. Стамбених кредита је у четвртом кварталу прошле године било за трећину мање него у истом периоду 2022. године, а то је последица, пре свега, високих камата. Наше тржиште се, међутим, традиционално најмање ослања на кредите, па смо видели само смањење броја трансакција, али за сада још не и пад цена некретнина.
У поређењу са последњим кварталом 2023. у Београду је почетак године донео благи пад цена, бар када су у питању оглашени станови. Према подацима са сајта 4зида, просечна цена квадрата у зградама које се тренутно продају у Београду на води је 4.224 евра, док је просек између октобра и децембра био 4.674 евра.
"У четвртом кварталу прошле године квадрат на Новом Београду се продавао за 2.779 евра, док је сада просечна оглашена цена 2.738 евра. У Земуну је у истом периоду забележен пад просечне цене оглашених станова са 2.390, на 2.237 евра. Благи пад је забележен и на Вождовцу, са 2.484 на 2.444 евра. У Миријеву су станови у последњем кварталу у просеку коштали 1.885 евра по квадрату, а ових дана је цена квадрата око 1.850 евра", каже за РТ Балкан Александра Михајловић, пи-ар менаџер 4зида.
Она напомиње да је на појединим локацијама, попут Дорћола забележен раст цена. У овом насељу је просечан квадрат у последњем тромесечју прошле године коштао 3.523 евра, док се тренутно продаје за 3.583 евра.
Какве су прогнозе за 2024. годину?
Анкета коју је спровео специјализовани сајт за оглашавање некретнина 4зида међу власницима и запосленима у 85 агенција и међу 19 инвеститора који граде станове широм Србије показала је да чак 59 одсто агенција предвиђа стагнацију цена ове године, док 37 одсто сматра да ће цене падати. Инвеститори су готово једногласни по овом питању, па њих 94 одсто сматра да ће цене станова стагнирати, док само шест одсто верује да ће доћи до пада цена.
И једни и други сматрају да економска нестабилност у земљи и свету представља највећи изазов у пословању, потом следе услови кредитирања и инфлација, док инвеститоре брине и недостатак радне
снаге. Ставови агенција и подаци са сајта 4зида се слажу са извештајем Републичког геодетског завода (РГЗ) да је другу половину 2023. године обележио тренд смиривања тржишта и стагнација цена у већини градова Србије.
Александра Михајловић каже да је свеукупна пројекција тржишта некретнина ипак позитивна и да томе у прилог иде и чињеница да већина анкетираних агенција и инвеститора верује да ће њихови приходи остати на нивоу 2023. године или да ће порасти.
"Већина инвеститора, њих 71 одсто, сматра да је на стабилизацију цена станова утицало смањење удела купопродаје станова финансираних кредитима, а знатно мањи број мисли да је разлог већи обим староградње у понуди. Као остале факторе, поједини инвеститори наводе пад куповне моћи становништва", наводи Александра Михајловић.
После пандемије и сукоба у Украјини, који су у претходне три године значајно утицали на кретање цена на тржишту некретнина, нови рат на Блиском истоку представља нови изазов и у овом сектору.
Када је у питању пројекција цена издавања станова у Београду и осталим већим градовима у Србији, за наредну годину, 64 одсто представника агенција верује да ће цене кирија стагнирати, 26 одсто да ће опадати док 10 одсто мисли да ће доћи до раста цена.
Подаци Републичког геодетског завода показују да је у трећем кварталу 2023. закључено 29.248 уговора, а да је у купопродају непокретности уложено 1,5 милијарди евра. Када је реч о начину плаћања, 6,6 одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је за три процентна поена мање него лане.