"Њузвик": Како је Русија победила Запад у рату санкцијама
Сада је потпуно јасно да је Русија победила западни режим санкција који је имао циљ да осакати њену економију и присили је на повлачење из Украјине, пише "Њузвик".
Уместо колапса, руска економија убрзано расте, наводи сајт додајући да је руски БДП порастао за импресивних 5,5 процената у трећем кварталу 2023.
"Иронично, Руси раде боље од оних који су им увели санкције", пише "Њузвик" и напомиње да је америчка економија порасла за 2,4 одсто, немачка бележи губитке, а у целини у ЕУ је порасла за мање од 1 одсто.
Од фебруара 2022. па наредних годину дана, западне земље увеле су Русији најшири режим санкција од Другог светског рата, укључујући неколико хиљада појединаца, предузећа, државних институција, што је изазвало само благу рецесију 2022. коју су Руси брзо преокренули.
Како, пита "Њузвик" и даје одговор једноставно: "Руси имају много злата, жита, нафте и пријатеља, што су све ефикасно искористили да поразе санкције".
У марту 2022. земље чланице Г7 замрзле су 300 милијарди долара резерви Централне банке Русије, што је отприлике половина руских девизних резерви у то време. Уместо да се "рубља претвори у крш", руска банка је веома брзо кренула да везује рубљу за злато и то поткрепила огромним златним резервама и производним капацитетом.
За три месеца овакве економије, Русија је добила на времену да преусмери трговину енергентима са Европом на Кину и Индију, нудећи им попусте.
Данас 90 одсто руског извоза нафте иде у ове две земље. Европа, која је раније добијала 40 одсто руског извоза сирове нафте сада добија само 4 до 5 одсто.
"Њузвик" пише да су Руси сакупили огромну "флоту у сенци", називајући тако нафтне танкере који заобилазе санкције. Према подацима Међународне агенције за енергетику, Русија тренутно извози 7,5 милиона барела нафте дневно, тек нешто мање од Саудијске Арабије.
Руси су потом постали креативни у заобилажењу санкција тако што су регрутовали пријатеље попут Ирана, Турске, Кине, Северне Кореје и Киргистана да помогну у претовару високотехнолошке робе попут микрочипова, дронова и аутомобила. На пример, увоз западних аутомобила и делова у Киргистан порастао је за невероватних 5,500 процената у првих девет месеци 2023.
Русија је остала највећи светски произвођач природних дијаманата и значајан извозник.
Упркос западним санкцијама, руски удео у глобалном извозу пшенице се заправо повећао у последње две године. Захваљујући глобалном загревању, Русија је имала још једну велику жетву и нада се да ће имати још више жита како се Сибир загрева.
Средства Централне банке Русије су замрзнута, али и даље припадају Русији. Неки спољнополитички западни саветници предлажу да се ова имовина заплени и преда Украјини.
"То је веома глупа идеја. Узимање средстава охрабрило би скоро све да пронађу алтернативу долару. Ако је алтернатива да изгубите сав новац ако нервирате Вашингтон, људи ће пронаћи начин. Ништа не би више не би ујединило руски народ у мржњи према Западу, у подршци Путину и решености да се рат настави од крађе онога што сматрају својим новцем", пише "Њузвик".
Предвиђа да би у том случају Путин запленио сву западну имовину у Русији.
У тексту се закључује да су санкције јефтине, лако се уводе, али ретко доносе резултате.
"Економске санкције сигурно нису промениле исход у Украјини. Кијев је без људи, новца, артиљеријских граната и без времена. Запад треба да престаје да даје новац човеку који има рупу у џепу", пише "Њузвик".