Економија

Русији ни следеће године не прети рецесија: Циклус затезања монетарне политике се ближи крају

Централна банка Русије је пети узастопни пут повећала каматну стопу са 15 на 16 одсто
Русији ни следеће године не прети рецесија: Циклус затезања монетарне политике се ближи крајуwww.globallookpress.com © Svetlana Vozmilova

Централна банка Русије је повећала каматну стопу с 15 на 16 одсто на годишњем нивоу. Одлука је донета на седници Савета директора ЦБ, а у питању је пето узастопно повећање каматне стопе, са којим се почело у јулу.

Повећање је објашњено високим инфлационим притиском, будући да су се повећала инфлациона очекивања становништва, али и очекивања цена предузећа. То је повезано и са тим што је знатно брже него што је то очекивано у земљи порасла потражња за одређеним производима, на шта предузећа нису успела да одговоре убрзаном производњом.

"Повратак инфлације циљу за 2024. годину и њена даља стабилизација до нивоа око четири одсто претпостављају дугачак период одржавања затегнутих монетарних услова у привреди", наводи се у саопштењу ЦБ РФ.

Инфлација ће на крају године, како се очекује, бити у диjапазону од седам до седам и по одсто.

Oчекује се да ће раст БДП-а бити већи од три одсто, што је у четвртак рекао и председник Русије Владимир Путин. Привредна активност је у трећем кварталу ове године порасла знатно брже него што се очекивало, а ова динамика примећена је и у последњем, четвртом кварталу, показују подаци банке.

Незапосленост је, такође, била на више него на добром нивоу: показатељ се поново спустио до историјског минимума.

Касније током дана, представница ЦБ РФ Елвира Набиулина поручила је да се "циклус затезања монетарне политике ближи крају". Додала је да ће се каматна стопа спуштати или подизати тако да се њеним прилагођавањем инфлација до краја 2024. доведе до циљаног нивоа и истакла да руска економија неће доживети рецесију ни следеће године, будући да се предвиђа раст БДП-а.

Говорећи о страним валутама, Набиулина је поручила да је удео "токсичних" валута опао: почетком године њихов удео је износио око 50 одсто, а данас - мање од 25 одсто. 

image