Економија
Идеја о жигу "косовски божури" на производима са КиМ: Кључ за опстанак српских домаћинстава
Срби су на КиМ прошле године регистровали готово 6.800 нових пољопривредних газдинстава. Око 60 одсто становништва живи у руралним областима и бави се пољопривредом
Протекле године, на Косову и Метохији Срби су регистровали готово 6.800 нових пољопривредних газдинстава. Гаје поврће и воће, праве вино и ракију, а да би направили и зараду намерени су да на тржишту наступе са заједничким жигом као потврдом порекла производа.
Косово и Метохија има вредну гастрономску понуду. Адут су им вино и ракија. Производе хладно цеђене сокове, подижу засаде гоџи бобица, пакују лековито биље. Имају неколико великих земљорадничких задруга. Она у Зубином Потоку броји готово 300 коопераната.
"Производе пласирамо 97 посто вани. У 12 земаља европске уније извозимо. То су производи од воћа, а радили смо и производе од поврћа специјално за немачког купца, мислим да то нико не ради - ражњиће од поврћа. Сад се спремамо за тог партнера да радимо сечену шљиву", каже директор земљорадничке задруга Зубин Поток Раде Лукић.
На Космету су и неке од највећих фарми аутохтоних раса говеда. Поносни су на шарски сир - кажу у рангу је са француским деликатесима. Недостаје им млекара за централизовани откуп млека.
А уз веће улагање у Косовско поморавље, кажу упућени, Србија би знатно смањила увоз из Северне Македоније и Албаније.
Председница Друштва аграрних економиста Татјана Бранков каже да пољопривреда није само модел опстанка за домаћинстава на Космету, она је кључна за њихов опстанак јер 60 одсто становништва живи у руралним областима и бави се пољопривредом на екстензиван начин.
"Уколико се њима на адекватан начин помогне, тада се обим производње може значајно повећати, а тржиште централне Србије и Војводине снабдевати високо вредним производима", истакла је Бранков.
Да би ти производи достигли и добру цену њихово порекло треба да буде и део њиховог бренда.
"Јер се наши произвођачи на Космету додатно суочавају са потпуно нелојалном конкуренцијом. Албански власници супер маркета истичу заставу Србије на полицама тако да то изазива бојкот производа. Тако да би то требало да нам буде додатна мотивација да уведемо колективни жиг за производе са Космета под ознаком косовски божури", каже Бранков.
Да гастрономска традиција, туристичка понуда косметских планина и поклоничка путовања доприносе опстанку Срба у јужној покрајини, кажу и у Канцеларији за КиМ. Позивају грађане да више посећују Косово и Метохију.
"Нарочито када Приштина укида динар, платни промет, када забрањује и плате и пензије и социјална давања и све друге принадлежности за Србе на КиМ нарочито сада у овим моментима је важно да покажемо пуно јединство", каже директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић.
Мед са Космета сведочи да нема тог бојкота који може да угрози добар производ. Тражња је неколико пута већа од понуде, купују га и Албанци и то за 20 евра по килограму.
