Економија
За две деценије биће ископане све резерве злата у свету: "Златну жилу" у Србији тражи 31 компанија
Подаци о укупно процењеној количини минералних ресурса злата у Србији су различити. Крећу се у распону од 625 до више од 750 тона
Подаци Светског савета за злато откривају да је до сада на планети ископано око 210.000 тона злата, а да је још свега четвртина од тога остала скривена под земљом. Процењује се да се од те количине, у српским рудницима крије још око 700 тона. Компаније широм света константно су у потрази за новим резервама, а велики број њих увелико "златну жилу" тражи у Србији!
Према подацима Министарства рударства и енергетике, тренутно 31 фирма врши
примењена геолошка истраживања злата и пратећих метала на територији Србије. То је готово два пута већи број трагача за овим племенитим металом него пре годину дана.
"Злато се најчешће јавља у асоцијацији са бакром, а експлоатацију руде, из које се између осталог добија и злато, врше три компаније. Према Билансу минералних сировина са стањем на крају 2022. године, који је урадио Геолошки завод Србије, доказане резерве укупно руде бакра, злата и пратећих метала износе око 1,7 милијарди тона. Злата имамо слично као у окружењу", кажу у Министарству рударства и енергетике.
Професор др Раде Јеленковић са Рударско-геолошког факултета у Београду, каже да је Србија богата златом на нивоу земаља у окружењу, попут Бугарске и Румуније.
"Подаци о укупно процењеној количини минералних ресурса злата у Србији су различити. Крећу се у распону од 625 до више од 750 тона. У лежиштима бакра у експлоатацији, налази се више од 350 тона. Преостале количине су везане за лежишта у којима је злато главна рудна компонента. Део њих се геолошки истражује, док је у другима која су била у експлоатацији, обустављена углавном због отежаних услова експлоатације, мале количине рудних резерви и других разлога", каже проф. Јеленковић.
Како објашњава професор, економски врло значајне количине злата које се експлоатишу су у лежиштима бакра на простору источне Србије, а највећа међу њима су Мајданпек и Бор, као и новопронађено лежиште светских размера Чукару Пеки.
За разлику од минералних ресурса, рудне резерве злата су процењене количине злата за које је доказана техничка ефикасност и економска ефективност, али не еколошка прихватљивост експлоатације.
Сматра се да је од укупне количине минералних ресурса злата у лежиштима бакра Србије тренутно могуће експлоатисати око 215 тона злата, односно да је управо то количина рудних резерви злата.
Све мање злата и на планети
Према речима Георги Христова из компаније која се бави инвестиционим златом "Тавекс злато и сребро", тренутне светске резерве злата, које су пронађене, али још нису ископане, износе 55.000 тона. Темпо производње жутог метала је око 3.000 тона годишње па ће, како каже, уколико не откријемо нове резерве, све злато на свету бити ископано за око две деценије.
"Мало је вероватно да их нећемо наћи негде у свету, али ова чињеница нам указује на то колико је злато заправо ретко и колико су његове резерве оскудне. Па и када би се направила коцка од свег злата које је тренутно у оптицају, била би са страницама од свега 22 метра. Из године у годину цена жутог метала на светској берзи расте и у фебруару је достигла 2.040 долара за унцу, што је више за 11 одсто него пре годину дана", објашњава Христов.
Он тврди да укупна тражња за златом константно расте без престанка у протеклих пет година.
"Према подацима Светског савета за злато, та тражња је лане износила око 4.900 тона, што је за око осам одсто више него претходне године. Осим тога, скочила је тражња од централних банака широм света које су купиле близу 2.000 тона овог племенитог метала у протекле две године. Међу њима је и Народна банка Србије која је своје златне резерве повећала на око 40 тона", објашњава Христов.
Кина светски рекордер
Професор Јеленковић каже да је годишња производња злата из лежишта бакра у Србији 1,2 - две тоне, док је ранијих година износила и до пет тона. Знатно већи
минерални ресурси злата и већи обим производње потиче из лежишта и рудника који се налазе на територији Турске, Бугарске, Финске, Шведске… Из лежишта злата Турске је 2020. године произведено око 38 тона злата, Бугарске 10 тона, Финске 13,5 тона, Шведске 8,1 тона…
Георги Христов додаје и то да је светски највећи произвођач злата Кина, која производи око 330 тона годишње. Иза њих су Аустралија и Русија које обе производе око 320 тона годишње. Затим Канада са око 220 тона и онда Америка која производи око 170 тона годишње.
"Од укупне количине злата у оптицају на свету, око 96.000 тона је у форми накита, као инвестиционо злато чува се око 47.000 тона злата, централне банке држе око 36.000 тона злата у својим трезорима, а осталих 30.000 тона се користи за индустријске, медицинске и друге сврхе", закључује Христов.
