Економија
Увозимо тесто и смрзнути хлеб, а мање га једемо: Како промена навика утиче на производњу пшенице
Годишње уместо 91 килограма, колико смо раније конзумирали, сада поједемо свега 48 килограма. Богати једу више пецива него хлеба
Подаци показују да се у периоду од 2006. до 2022. године потрошња хлеба по глави становника у Србији готово преполовила. Годишње уместо 91 килограма, колико смо раније конзумирали, сада поједемо свега 48 килограма. Стручњаци кажу да разлоге за то треба тражити у паду броја становника, али и промени навика.
Некада се оброк није могао замислити без хлеба. Данас, међутим, хлеба све мање има на трпези. Потрошња хлеба је смањена зато што се у периоду од 2006. до 2022. године када је рађена анализа, број становника смањио за око милион.
"С друге стране, смањила се и потрошња по глави становника и то са 91 килограма на 48 килограма годишње. То је без пецива", каже Здравко Шајатовић, директор пословног Удружења млинара "Житоунија".
Потрошња хлеба је различита од региона до региона. Највећи пад потрошње хлеба по глави становника забележен је у Војводини, а затим у региону Београда. То су региони где је друштвени бруто доходак по становнику већи.
"У мање развијеним подручјима потрошња хлеба по глави становника је виша. Што се тиче потрошње пецива, по нашим проценама, она је 10 килограма по становнику. И ту је ситуација различита и по градовима и по регионима. Тамо где је платежна способност становништва већа, већа је потрошња, а тамо где је мања, ту је потрошња пецива мања. У тзв. кругу двојке у Београду видећете да се у малим радњама више продаје пециво него хлеб", каже Шајатовић.
Због смањене потрошње хлеба, наводи, мање се пшенице меље у млиновима.
"По нашим проценама та мељава је раније била 1,2 милиона тона, а сада је око милион тона годишње. Извоз брашна ће ове године бити око 160.000 тона, што је око 20 посто више него претходне економске године. То је добар показатељ", истиче Шајатовић.
Ипак, стручњаци нису оптимисти када је реч о залихама пшенице, јер ће се и на њима осетити пад потрошње пшенице.
"Залихе су значајне и верујем да ће у јуну ове године бити најмање око милион тона, док ће истовремено извоз пшенице бити, такође, око милион тона. Последњих месец-два имамо повољну вест да су трошкови превоза баржама пали са 40 на 16 евра по тони и то је подстакло већи извоз за Констанцу. У фебруару је био око 103.000 тона. Претпоставка је да ће се до краја маја извести у ту луку још око 300.000 тона", каже Шајатовић.
Извоз брашна расте
Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС каже да је у индустријској производњи пекарских производа приметан раст производње специјалних пецива за око 30 посто.
"И мале пекаре све више шире асортиман својих производа, пре свега, специјалним врстама хлеба и пецива. Такође, према подацима РЗС-а у 2023. години у односу на 2019. индустријска производња тестенина порасла је за 75 одсто", наводи наш саговорник.
Из "Житоуније" подсећају да је Србија пре две године забранила извоз пшенице и брашна, што је према њиховој оцени била погрешна одлука.
"Ту смо изгубили извоз од око 40.000 тона брашна. Залихе пшенице које су тада остале се провлаче већ другу годину, а ако буде солидан род ове године, ми ћемо у нову економску годину ући са значајним количинама у силосима”, истиче Шајатовић.
Ипак, у ПКС кажу да је након укидања забране извоз нагло повећан јер је цена нашег брашна била конкурентна. Потогово земљама у окружењу.
"Последњих година приметан је раст извоза пшеничног брашна. У 2023. години извезли смо 167.600 тона укупне вредности 55,8 милиона евра. Брашно из Србије највише се извози у земље ЦЕФТА региона, пре свега у БиХ, Северну Македонију и Црну Гору. Током прошле године забележен је већи извоз брашна у Екваторијалну Гвинеју, као и у Ирак и Сирију. Све чешће нам се обраћају заинтересовани увозници брашна из далеких земаља, као што су Индонезија или Кина. Проблем при извозу брашна на далека тржишта представља пре свега логистика - транспорт, па и само паковање", додаје Богуновић.
Потписивање ССП-а је било грешка
Агроекономски аналитичари упозоравају да на смањење потрошње домаће пшенице и брашна може да утиче и увоз хлеба и пецива.
"Парадокс је да увозимо тесто, пециво и хлеб у полусмрзнутом облику. Сад плаћамо цех што смо своја врата широм отворили према свету, поготово према Евопи. Ја нисам заговорник интервеционалистичке пољопривреде, али ми смо неспремно ушли у ту тржишну утакмицу која се десила потписивањем ССП-а", упозорава Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.
То је за сада мала количина, каже он, али ако то постане тренд наша млинарска индустрија ће имати још мање потребе да купује пшеницу из домаће производње. То може да поремети наше билансе да ми поново из године у годину улазимо са великим залихама.
"Неке процене за ову економску годину су да можемо ући са залихама чак и до милион тона", додаје Галетин.
Грађани у Србији троше пшенично брашно кроз такозвана "мала паковања", којих се годишње у просеку произведе око 60.000 тона, док се око 5.000 тона извезе.
