Колико су јаке привреде региона: Србија испред Хрватске и Словеније по паритету куповне моћи

Србија је водећа земља Западног Балкана када је реч о бруто домаћем производу по паритету куповне моћи у 2023. години, показују најновији подаци које је објавио "Врлд економикс". Наша земља не само да је испред Босне и Херцеговине и Албаније, већ има бољи резултат и од Хрватске и Словеније.

Ови подаци показују да је, гледано по паритету куповне моћи БДП Србије 204 милијарде долара, док је Хрватска прошле године остварила 175 милијарди, Словенија 109, БиХ 74, а Албанија свега 58 милијарди. Прогнозе за ову годину такође су оптимистичне и Србија ће по њима задржати прво место међу бившим југословенским републикама. 

Мали: Циљ је БДП од 100 милијарди, а просечна плата 1.400 евра

Паритет куповне моћи (ППП) је економски показатељ за поређење животног стандарда између различитих земаља, узимајући у обзир бруто домаћи производ по становнику у смислу животних трошкова у свакој земљи. Када се пореди БДП различитих земаља, потребно га је упоредити у заједничкој валути, јер свака земља мери свој производ у својој локалној валути.

Паритет куповне моћи узима у обзир разлике у ценама између земаља, па се тако у мање развијеним земљама за један долар, који се узима као јединица мере, може купити више робе и услуга него у развијеним земљама у којима су цене више. Зато је БДП по паритету куповне моћи већи од номиналног БДП-а по глави становника.

Различит допринос региона унутар Србије

Када је у питању БДП Србије, Београдски регион заузима водеће место са уделом од 40,0 одсто, иза њега је Регион Војводине са 26,4 одсто, а за њима следе Регион Шумадије и Западне Србије са 18,4 одсто и Регион Јужне и Источне Србије са 15,2 одсто.

Београдски регион, са 1.686.000 динара БДП-а по глави становника, има за 58,3 одсто већи пер капита износ у односу на републички ниво. Индекс нивоа БДП-а пер капита за Регион Војводине износи 100,8% (1.073.000,00 дин.), што указује на пораст од 4,3 одсто у односу на 2021. годину.

Колико је држава дужна: Најновији подаци за фебруар

За Регион Шумадије и Западне Србије индекс нивоа је 67,2 одсто, односно 716.000,00 динара, што представља смањење од 1,2 одсто у односу на 2021. годину. За Регион Јужне и Источне Србије индекс нивоа је 71,7 одсто или 763.000 динара, што је за 0,4 одсто мање у односу на 2021. годину.

Kaда је реч о дисперзији регионалног БДП-а по становнику, она износи 30 одсто у 2022. години у односу на 31 одсто у 2021. години. Када је реч о областима (окрузима), она износи 38% (36% у 2021). Дисперзија регионалног БДП-а по становнику, према методологији "Евростата", показује просечну разлику између националног и регионалног БДП-а пер капита. Мања вредност овог индикатора указује на благо смањење регионалне дисперзије БДП-а, тј. повећање регионалних разлика у нивоу БДП-а по становнику.