Камата на амерички дуг је достигла рекордних 1,1 билион долара, а необично је да је у исто време и амерички дефицит за само првих шест месеци фискалне 2024. такође достигао 1,1 билион долара.
Државни дуг је новац који је влада позајмила да покрије своје трошкове. У фискалној години, када потрошња (нпр. новац за путеве) премашује приходе (нпр. новац од федералног пореза на доходак) настаје буџетски дефицит. Да би га надокнадила, влада позајмљује новац продајом тржишних хартија од вредности. Државни дуг је акумулација овог задуживања, заједно са припадајућим каматама. Како се дефицити ређају, тако дуг расте.
Према последњем месечном извештају Министарства финансија, у марту је амерички дефицит достигао 236 милијарди долара и тиме је за око 40 милијарди долара премашио прогнозе, јер се очекивало да ће бити око 196 милијарди долара.
"Зиро хеџ" указује да САД немају проблем са наплатом пореза, већ да имају проблем потрошње који никакве пореске промене неће решити. У ствари, све што ће већи порези учинити је да натерају више милијардера да се преселе у Дубаи где је порез нула, односно где уопште не морају да га плаћају.
У првих шест месеци фискалне 2024. године, амерички дефицит је достигао 1,065 билиона долара, мало мање од 1,1 билион долара достигнутих прошле године, што је био други највећи рекорд и само је 2021. година после ковида била гора.
Очекује седа ће укупан дефицит достићи 2,2 билиона долара у фискалној 2024. години, години када привреда САД наводно "расте" брзим темпом од 2,5 одсто. Може се само замислити какав би реалан био раст БДП-а да САД нису све подесиле да рачунају на кризни дефицит ове године. И не можемо ни да замислимо колики ће бити амерички дефицит након следеће рецесије.
У међувремену, као што је раније објављено, укупни амерички трошкови настављају да расту, а након што је пре око годину дана превазишао укупну годишњу потрошњу на одбрану, управо ће камата на амерички дуг ускоро постати највећи појединачни издатак владе, јер ће премашити социјално осигурање до краја 2024. када, према речима Мајкла Хартнета из "Бенк оф Америка", достиже 1,6 билиона долара и превазилази трошкове социјалног осигурања као највећу категорију потрошње у америчкој влади.