Економија
Фалсификати на рафовима и тезгама: Колико лажни шампони и копије кекса могу бити опасни
Директор Института за општу и физичку хемију Стеван Благојевић каже да је тешко да грађани сами уоче да је неки производ копија, јер су и дигитална штампа и опрема за фалсификовање данас знатно квалитетнији, а релативно лако доступни и повољни
Након што је разбијен ланац дистрибуције фалсификованог кекса, детерџента и шампона за косу, поставља се питање колико је таквих производа на рафовима и тезгама. Проблем је у томе што их није лако препознати.
"Произвођачи се труде да копија што више личи на оригинал и да се што више и дуже продаје", каже директор Института за општу и физичку хемију Стеван Благојевић. Због тога, истиче, најчешће није реч о производима опасним по здравље.
Он напомиње да је тешко да грађани сами уоче да је неки производ копија, јер су и дигитална штампа и опрема за фалсификовање данас знатно квалитетнији, а релативно лако доступни и повољни.
"Јако је тешко, пошто ми све те производе купујемо по визуалном, по амбалажи. Знате, кад купите кекс, сећате са оног знака који сте видели, који сте препознали, чак и ако је реч о некој светлијој или тамнијој нијанси", каже Стеван Благојевић.
Могуће је, додаје, да амбалажа буде од, рецимо, тањег картона – али је питање колики број људи опипава амбалажу.
"Дубоко сам уверен да велики маркети, односно велики добављачи, не могу примити такву робу, јер немају порекло из фабрике… То се углавном дешава на пијацама и мање провереним местима. У радњама тешко, јер се радње данас не снабдевају као раније да пословођа зове фабрику, него то иде из централног магацина који набавља само од произвођача, из његовог камиона, у неком заказаном термину", каже Благојевић.
Што се тиче анализе фалсификованог кекса, детерџента и шампона, чији је ланац производње разбијен, Благојевић не очекује да ће у њима бити састојака опасних по здравље.
"Ако неко направи производ слабијег квалитета, то се неће продавати, а њима је свакако циљ да се то продаје годинама", каже Благојевић и наглашава да је готово невероватно да би због конзумирања таквих производа некоме био угрожен живот.
Објашњава да се фалсификати од оригинала углавном разликују по ефикасности, односно по интензитету особина.
"Детерџент неће опрати, неће скинути најтеже флеке… Тај кекс неће можда имати баш диван укус ваниле, као што смо навикли. Биће нешто слично, али неће бити такав укус, јер су изостављене неке скупе компоненте… Свако ту има циљ да заради, да не плати порезе, али и да остане на тржишту", каже Благојевић.
Истиче да су брендови које је неко градио годинама подложни фалсификатима, јер је то најлакши начин да се лако заради новац.
"Није циљ да производ буде толико лош да се распадне, јер ће онда сви то знати и неће више куповати", каже Благојевић.
Колико састојци неких производа могу бити штетни зависи од тога на који начин се тај производ конзумира.
"Прва ствар је да ли се то што купујете испира са вас - да ли је за купање или остаје на вама као шминка. То је велика разлика… Када сте фарбали косу, то вам уђе у кожу. То је директна интоксикација. Кад користите сапун, који се испира за неколико секунди, ту не знам шта да је, за неколико секунди не може бити опасно", каже Благојевић.
