Скраћење радног времена: Зашто се у Црној Гори ради мање, у Србији више, а у Грчкој највише

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић изјавио је поводом најава да постоји могућност да се у Црној Гори уведе седмочасовно радно време, да би таква одлука скраћеног радног времена оставила простор људима да се баве кућним пословима, децом или неким додатним послом који доприноси њиховим општим приходима.

Одлука о скраћењу радног времена не зависи само од одлуке надлежних државних институција, већ њу, рекао је Станић, може донети и сама компанија у приватном сектору.

"Дакле, то не мора бити решено неким декретом. Једноставно, уколико водите свој бизнис, ви можете одредити да радите и три дана, ако поштујете све обавезе у смислу доприноса пореза према држави", рекао је Станић.

Супротно Црној Гори, Влада Грчке од 1. јула уводи шестодневну радну недељу за државне службенике, банкаре и пољопривредна газдинства, а Станић истиче да је у питању један од услова међународних кредитора и међународних финансијских институција, које су подржале Грчку да изађе из дужничке кризе 2014/15. године.

"Оно што је битно јесте да је то вероватно корак ка повећању радних часова и за раднике у другим делатностима. То је једноставно био услов тих кредитора, а опет са друге стране и обавеза грчке владе", рекао је Станић.

На питање какве ће то ефекте имати на грчку привреду, Станић каже да није сигуран да ли ће шестодневна радна недеља довести до повећања продуктивности.

Када је реч о могућности скраћивања радног времена у нашој земљи, Станић сматра да се тако нешто неће десити у догледној будућности, али истиче да је најбоље задржати постојеће радно време док се раде пилот пројекције и воде дебате, посебно имајући у виду недостатак радне снаге, који је посебно изражен у европској привреди.

"С друге стране, проблем је доста и на друштвеној страни, ако говоримо о природном прираштају и демографији, затим о начину на који се деца одгајају и упућују у школство. Једноставно, многи људи се жале да немају довољно времена да проводе са својим породицама. Имамо с једне стране недостатак радне снаге, а с друге стране потребу да се повећа квалитет социјализације деце у Србији", рекао је Станић.

Говорећи о променама услова рада под утицајем вештачке интелигенције, Станић је нагласио да се те промене тек очекују.

"У одређеним делатностима вештачка интелигенција заиста може да преузме потпуно физичку улогу радне снаге и то посебно у саобраћају. Међутим, то се не примењује значајније на тржишту, вероватно јер те делатности и даље бележе недостатак радне снаге", рекао је Станић.

Станић је нагласио да је Влада формирала Институт за вештачку интелигенцију, као и да ПКС у плановима даљег развоја све више говори о вештачкој интелигенцији, али да ће бити потребно још времена да она значајније утиче на тржиште рада у Србији.

Уколико би се омасовила употреба вештачке интелигенције у свакодневним пословима, Станић каже да би то запосленима омогућило да се фокусирају на послове који креирају већу додату вредност и који су, сами по себи, креативнији и комплекснији.

На питање да ли ће вештачка интелигенција донети више штете или користи просечном раднику, с обзиром на могућност нестанка одређених послова под утицајем њеног брзог развоја, Станић истиче да је чињеница да вештачка интелигенција доприноси конкурентности привреде и да се мора ићи у корак с временом.

"Наравно да ће се десити да нека занимања буду мање тражена, то се и сада дешава, али чињеница је да се не треба плашити да ће људи остати без посла. Рецимо, у Србији се све више и више деце опредељује за студирање. С друге стране имате мало оних који се опредељују за занате. Ми смо сад дошли до тога да су занатски послови много траженији него што су они факултетски", нагласио је Станић.

Како је навео, у појединим делатностима и даље је већи ослонац на људима у односу на високу технологију.

"Једно друго не искључује, посебно уколико желите да имате разноврсну понуду на тржишту, тако да не верујем да ће вештачка интелигенција створити штете. Свакако она је корисна и у том правцу треба да се оријентише и Србија, имајући у виду да једноставно мора да буде у корак са светом, а никако да за њим заостаје, пошто заостајање већ постоји и мора се смањивати", закључио је Станић.