Руска компанија преузима подружницу немачког хемијског гиганта
Руски председник Владимир Путин дозволио је локалном произвођачу боја и лакова "Лакра Синтез" да купи компанију "БАСФ Восток", подружницу немачког хемијског гиганта БАСФ, који се повукао из Русије 2022. године због сукоба у Украјини.
"Лакра Синтез" је добио право да откупи 100 одсто акција "БАСФ Востока" у складу са председничким указом којим су уведене посебне мере као одговор на "непријатељске акције неких страних држава и међународних организација", наводи се у документу који је објавила руска влада.
Указ је потписао Путин 2022. године и предвиђа различите мере у распону од дозвољавања руским компанијама да купе страну имовину, до привременог одузимања ако је страна фирма кључна за енергетску безбедност Русије.
Тај потез је био одговор на сличне акције западних земаља, укључујући Немачку и Пољску. У јуну 2022. немачке власти су преузеле "Гаспром Германију". Варшава је у новембру запленила "Гаспромов" удео од 48 одсто у заједничком предузећу "Еуропол ГАЗ", који је власник пољског дела гасовода "Јамал-Европа". Заплењена је и пољска подружница "Новатека", која се бавила течним природним гасом и другим угљоводоницима.
"Лакра Синтез" је највећи руски произвођач лакираних материјала. Поседује бројне брендове боја и грађевинских материјала.
БАСФ је највећа светска хемијска компанија, са приходом од 94,83 милијарде долара у 2023, према немачком Бироу за статистику. Запошљава 112.000 људи широм света и има производне погоне на 234 локације широм света.
У марту 2022. БАСФ је најавио да ће се повући из Русије и Белорусије, наводећи као разлог сукоб између Москве и Кијева. Компанија је саопштила да "снажно осуђује руски напад на Украјину". Напомиње да су "Русија и Белорусија чиниле око 1 одсто укупне продаје БАСФ групе" 2021.
Компанија је 2023. године најавила отпис од 7,3 милијарде евра због напуштања њене подружнице за нафту и гас – "Винтерсхал Деа" – из Русије.
Немачка компанија има историју сумњивих пословних пракси. Њен претходник, "ИГ Фарбен", који је настао спајањем БАСФ-а са пет других компанија, био је укључен у производњу "циклона Б", гаса који се користио у масовним убиствима људи у нацистичким логорима смрти.
БАСФ на својој веб страници тврди да руководство "ИГ Фарбена", укључујући будућег председника одбора поново успостављеног БАСФ-а, није било свесно "злоупотребе пестицида за индустријско масовно истребљење".